Смрт је саставни део живота, и по хришћанском веровању, она је прелазак из овоземаљског, привременог живота у небески вечни живот. Прелазак у вечни живот није нешто неприродно. Смрћу почиње пут у вечност, али кроз Васкрсење.
Црнина и време после сахране
У знак жалости за покојником, родбина од смрти почиње да носи црно одело. Жене су раније носиле црну мараму, а мушкарци црну кошуљу или флор. То се носи годину дана, и за то време родбина не учествује у весељима, не игра и не пева.
Међутим, данас се допушта да се црнина обавезно носи до 40 дана, а по жељи пола године или година. Овде треба нагласити да се, без обзира, када се десио смртни случај у породици, обавезно слави крсна слава, на исти начин као и увек.
Каже се, чак, да је потребније славу славити под тим околностима, јер се у молитвама за славу молимо за покој душа наших умрлих сродника.
Не треба у години дана после смрти покојника правити весеље у кући, свадбе, журке, игранке и слично. У свим овим случајевима и о свему што је везано за обичаје о сахранама, добро је посаветовати се са свештеником, јер су обичаји различити у разним крајевима, па је овде немогуће поменути и указати да ли је неки обичај добар или није.
По хришћанском учењу смрт је „казна за грех“, казна за Адамов грех према Богу. Према првобитном Божјем плану човеков прелазак из земаљског живота у вечност, требало је да буде безболан, један преображај душе и тела, слично лептиру који из личинке на крилима се уздиже према небу.
Опанак
