Министарка здравља Даница Грујичић изјавила је данас да је њен главни циљ у овом мандату да се уведе добра организација у здравству и најавила да ће од јануара почети запошљавање 100 најбољих дипломаца медицине.
Грујичић је гостујући на ТВ Прва казала да је битно да здравствена заштита буде доступна људима који живе у малим срединама, као и у Београду.
„Треба добре ствари које су уведене у другоим замљама да копирамо. Данска, рецимо, има добар систем здравствене заштите, добро развијену примарну здравствену заштиту. Требало би тамо отићи и видети како они функционишу и оно што може да се примени ископирати. Шта не може да се примени, јер је Данска равна, а ми имамо брдовите пределе, треба прилагодити“, рекла је Грјуичић.
Истакла је да је важно стимулисати лекаре да раде у државним болницама прековремено како би се смањиле листе чекања.
„Уколико се поподне раде опарације са листе чекања, или суботом и недељом, зашто не платити цео тим. Тим нису само хирург, интрументарка, анестезилог и асистент. Тим је и сестра која гледа тог пацијанта. На неки начин их стимулисати да раде у државним болницама. То не може да буде исти новац који добијају у приватним, али да се листе чекања смање на тај начин. Да ли ће то прихватити министар финансија или не, то сада не знам „, рекла је Грјучић.
Нагласила је да такође постоје људи који хоће само код једног доктора и казала да такви могу да чекају или да плате да се преглед уради у државној болници.
„Половина ће ићи тиму, половина болници. Али не смемо заборавити ни спремаче, ни сестре које негују те пацијенте. Свако од њих мора да види некакв добитак зато што ће да ради суботом и недељом“, казала је Грујичић.
Изразила је наду да ће држава наћи начин да задржи младе лекаре и медицинске сестре и да ће они остајати у Србији, а не ићи у иностранство.
Додала је да би требало да буде обавеза старијих и искуснијих лекара да обучавају младе колеге.
Грујичић је оценила да је највећи здравствени проблем у Србији недостатак скрининга и нагласила да би то требало да буде решено што пре.
„Једини скриниг који се некако одржао је био скрининг за дојку. Морамо вратити скриниг за карцином грилића материце, за простату, за дебело црево. Можда кориговати нешто и осмислити. Позивам колеге које су у гастроенетрологији и општој хирургији да се јаве ако имају неку идеју шта и како да мењамо“, казала је министарка.
Она је додала да ће пилот пројекат за породичног лекара почети следеће године и нагласила да је породични лекар једно од решења за бољу организацију у здравству.
„Породични лекар зна тачно када коме треба да уради коју анализу. Породичним лекарима и лекарима опште праксе треба пружити могућност да ураде холетер крвног пристиска, на пример. Они не траже да раде холтер аритмија и срчане фреквенце, али им треба омогућити оно што они знају да раде“, истакла је министрарка говорећи и о бољој организацији лекарских прегледа.
Нагласила је да младе лекаре, који желе да раде, треба мотивисати одговарајућом опремом, али и спуштањем многих анализа на ниво домова здравља.
„Заиста желимо свима да помогнемо, а најбоља помоћ ће бити систем који добро функционише. Мислим да то неће бити толики проблем као, што се сада можда чини. Треба омогућити људима да имају неко додатно осигурање, па ако желе да оду код приватника, зашто да не“, навела је Грујичић.
Одговарајући на питање шта ће бити са запосленима који су радили у ковид систему, Грујичић је казала да је став и владе и председника да нико не сме бити отпуштен.
„Иде рационализација кадрова, морају да се праве нови кадровски планови. Колико смо болесни, мислим да ће сви имати посла. Мислим да је примарно да се запосле сестре у болницама, посебно тамо где су тешки пацијенти и оне морају на посебан начин да буду награђене „, истакла је Грујичић.
Додала је да ако те сестре не буду награђене како би требало, да страхује да ће све отићи у Немачку.
„Надам се да тај млади свет воли ову земљу и да ће наћи начина да своју срећу нађе на овим просторима, не далеко од нас. Обећано је линеарно повећање плате од 12, 5 одсто. Сматрам да када би награђивање заиста било по учинку, да би многи људи остали овде, посебно радници“, рекла је Грујичић.
Говорећи о загађењу ваздуха и наводном броју умрлих од последица, Грујичић је казала да су те цифре произвољне.
„Ко је процеио да је то оволико или онолико хиљада? Имамо људе са хроничном опструктивном болешћу који се упозоре да не излазе напоље када је загађенбје велико“, казала је и додала да је загађење проблем који би требало да решавају сви заједничким снагама.
Упитана чиме би била задовољна на крају следеће године, казала је да би то била боља организација рада у здравству, завршен Клинички центар Србије и да Клинички центар Војводине буде при крају, као и да се заврши реконструкција болница која је започета.
