Материце су највећи хришћански празник мајки и жена у нашем народу, јединствена наша светковина.
Као што су родитељи прошле недеље везивали децу, тако данас малишани везују своје мајке.
Обично деца устају пре мајке и везују је док је још у кревету, али могу је везати и касније док је у неком кућном послу.
Мајка се „брани“, „запомаже“, „моли“ да је одвежу јер је „у великом послу“, али деца не пристају док не добију „откуп“.
Откупљује се поклонима који могу бити скромни, попут бомбоне или јабуке.
Важна је љубав и присност коју на овај празник треба да поделе сви чланови породице. Везују се и удате жене у окружењу, комшинице, тетке, баке…
Спрема се свечани, због Божићнег поста, посни ручак, који окупља целу породицу.
Материце су, као некада, и данас прилика да се обрадују сиромашна или деца без родитеља. Некада су жене које имају удате ћерке без деце, одлазиле код њих у посету, носећи колаче и дарове за откупљење, ћерки материјал за хаљину, зету кошуљу.
У дубљем, црквеном контексту, празници Детинци, Материце и Очеви не повезују само једну генерацију, него све генерације родитеља и деце уназад.
То повезивање сеже до најдаљих, најстаријих времена библијске историје када се сећамо свих великих жена из предхришћанских и хришћанских времена.
