У Вавилону, Данило је постао познат по тумачењу снова и успео је да постане једна од најзначајнијих личности у тамошњем краљевству.
Ипак, због своје вере овај пророк је био прогањан унутар своје нове домовине. Његова три пријатеља су бачена у ужарену пећ због одбијања да се поклоне вавилонском краљу Набукодоносору као богу, али су на чудесан начин спашени. И Данило је био бачен у лавовску пећину из истих разлога, али је и он чудом спашен, након чега је краљ, према предању, издао декрет о поштовању „Даниловог бога“. Ово је умногоме утицало на коначно проглашење краја јеврејског ропства у Вавилону – 536. године п.н.е.
Православни хришћани прослављају Данила као свеца и пророка. Са друге стране, јудаизам сматра Kњигу о Данилу саставним делом јеврејског закона, али не признаје Данила за пророка. Ислам признаје Данила за пророка, иако се он не помиње експлицитно у Kурану.
У Србији се некада веровало да је овај дан добар за гатање, прорицање и гледање будућности. У неким крајевима старији људи и данас знају да треба гледати у небо и тражити звезде. Ако их има, наредна година ће бити родна. Ако је облачно и тмурно, чека нас сушна 2023. година.
Постоји веровање да на празник Светог пророка Данила треба деци обући нешто ново од одеће, па макар то биле и чарапице. То је успомена на три младића која су са светитељем одведена у ропство, али су свеједно поживела и имала добар живот.
