Несташице лекова у Србији нема, па нема потребе да грађани праве залихе, рекла је директорка Републичког фонда за здравствено осигурање (РФЗО) Сања Радојевић Шкодрић, коментаришући то што су се у неким државама појавиле вести да постоји тај проблем.
„Kада је реч о нашем тржишту, оно је континуирано и сигурно снабдевено лековима, па нема никаквог разлога за панику“, поручила је Радојевић Шкодрић за лист „Политика“.
Она је упозорила да околности у свету доводе до тога да цене сировина за производњу лекова расту, као и трошкови амбалаже за лекове, а повећане су и цене енергената, те истакла да РФЗО редовно прати све промене не тржишту, како би се предузели правовремене активности.
Kазала је да РФЗО редовно плаћа добављачима за лекове, што у неким државама није случај, па тамо постоје проблеми у снабдевању због нередовног плаћања.
Kада је реч о онколошким пацијентима, Шкодрић је подсетила да је РФЗО донео одлуку, с обзиром на то да је све више младих оболелих од карцинома, да се од фебруара оболелим од малигних болести омогући замрзавање јајних ћелија, сперматозоида и ембриона пре почетка лечења.
Према њењим речима, право на замрзавање репродуктивног материјала пре започињања лечења карцинома имаће жене до 40. године, односно мушкарци до 50. године, уколико већ немају замрзнут репродуктивни материјал, као и уколико немају дете.
„Реч је о пацијентима који немају метастазе и код којих је индикована примена антинеопластичне терапије, односно хемиотерапије“, навела је Шкодрић.
На питање колико се парова пријавило за вантелесну оплодњу с донираним репородуктивним материјалима, будући да је пријава у Србији почела 10. децембра, директорка РФЗО- а је рекла да се до сада пријавило 350 парова и жена без партнера, као и да се тај број повећава из дана у дан. Kада је у питању трансплантација органа, Шкодрић је истакла да тренутно у земљи нема проблема са пресађивањем коштане сржи, али да када је су питању остале врсте трансплантација, ситуација није повољна, а да је највећи проблем донаторство.
Kаже да је ситуација нарочито неповољна када је у питању трансплантација код деце и да је последња трансплантација бубрега са живог донора урађена 2019, године, а да се трансплантација срца не ради у Србији.
Нагласила је да постоји бојазан да, уколико Србија не буде размењивала органе са Италијом, наша деца неће бити примљена ради кадаверичне трансплантације јетре (са преминулг донора).
Шкодрић је нагласила да се интензивно преговара са центрима у другим државама и навела да су склопљени уговори са Турском и Енглеском, како се не би прекинула могућност упућивања пацијената на трансплантацију у иностранство.
„С Министарством здравља разматрамо да се створе услови да у Србији у догледно време поново оживи програм трансплантације бубрега код деце и заживи програм трансплантације јетре код деце“, поручила је Шкодрић.
Навела је и да да РФЗО и ресорно Министарство овог месеца крећу у кампању како би се покренуо развој донаторства у Србији, а то је, додала је, и једини начин како би се наставила сарадња са другим земљама, јер ће нас у супротном потпуно искључити из свих програма.
ЕXTRA VIDEO- Smed.Palanka – Vragolaste pozoristarije „Znas li ko je moj tata“ Cerovac 7.10.2016
