OGOLJENJE MUZIČKE DUŠE

МУЗИКА

Autor: Паланка данас

Link kopiran u privremenu memoriju!

Može se pisati o inostranim bendovima i izvođačima do mile volje,
davati recenzije o novim albumima i to lako prolazi na svim regionalnim
portalima. No, stvar je malo drugačija kada je reč o domaćim i
regionalnim, bliskim bendovima i izvođačima, tu se mora biti oprezan,
da se ne dirne tek tako u lik i delo same zvezde domaćeg sadržaja, da se
ista ne naljuti što više nema one draži i onog žara, čitaj kvaliteta, kako je
imala nekada u godinama kada je iskreno, puna srca i duše, nudila
sadržaj koji je i te kako bio inovativan, zreo, jednom rečju – kvalitetan.

Na domaćem tlu, postoji jedna velika radio stanica koja, kako – tako,
pliva sa inovacijama, i što god joj se moglo, a svakako se i može, kritički
prigovoriti, nudi šansu mladim snagama da se iskušaju u savremenim
rok pop formama, balansirajući u politički veoma konfuznom trenutku,
ali gura nekakvu savremenu priču u muzičkom svetu. Ako je ona reper
za rok pop kvalitet za širi prostor, slobodan sam da pitam da li je neko
čuo u etru bilo koju drugu numeru sa novog Topićevog albuma izašlog
pre više od pola godine, sem, nesporno kvalitetne numere i još boljeg
teksta Duška Trifunovića, Troši se lagano, ostalih osam numera nema
nigde. Pišući recenziju o tom albumu, tu sam dodao i numeru Podigni
glavu, jednu klasičnu rokenrol numeru koja mi je privukla pažnju, ali
koje takođe nigde nema. Svaka čast Topiću na istrajnosti i zalaganju, ali
jedna numera u kojoj blista nije dovoljna za njegov renome.

Što se Zdravka Čolića tiče, kao prave pop zvezde sa balkanskih prostora,
takođe njegov uvodni singl u budući album Tamo, malo je reći da
zadovoljava, sem u kvalitetu glasa, sve ostalo je u domenu prosečnosti
do lestvice niže, a to njegov renome ne dozvoljava. U poslednjih šest
meseci navedena numera na jutjubu imala je preko milion i trista
hiljada pregleda, što, po meni, ne znači baš ništa. Sam sam istu
odslušao pažljivo četiri puta tražeći smisao u istoj. Sem blage
razočaranosti kod mene, ništa drugo nisam našao u pesmi, osim utiska
da svaki put kada sam je čuo da sam osetio neku potištenost vraćajući
se u dane svoje mladosti kada je Čola bio Čola, a na njegovim albumima
se zaista moglo pronaći izuzetno kvalitetnih numera, a da ne
spominjem kultni album Ako priđeš bliže.

Što se mlađih bendova i izvođača tiče, uvek će imati moju podršku, bez
obzira odakle dolaze, a oni sami ne zaslužuju da budu sasečeni na
samom početku karijere. Upornošću, znači radom i snalažljivošću
možda i kasnije izbace nešto vredno pomena, nešto što će ostati za
njima. No, ne mogu dati podršku već izgrađenim zvezdama za nešto što
se može nazvati samo otaljavanje, življenje od stare slave i podsećajući
na prošlost kada su bili to što su bili. Šta mi daje pravo za takav stav?
Pre svega to što od grupe Time i Dade Topića, kao i Zdravka Čolića
imam sve gramofonske ploče koje su izdali. Drugo, što u poslednjih šest
godina sam sa posebnom pažnjom počeo pratiti kako domaću, tako i
stranu rok pop scenu, koja mi je preko striming platformi omogućila da
čujem u kom smeru se kreće savremeni rokenrol i pop muzika. Pre
skoro pola veka to je bilo nezamislivo na ovim prostorima, muzika je
uglavnom dolazila sa stranih ploča, naravno sa zakašnjenjem i do
godinu dana, a što je omogućavalo nekim domaćim bendovima, koji su
prvi dolazili do originalnih gramofonskih ploča, da se ugodno na tih
način nakradu od stranih izvođača i u svoje numere ubace motive istih.
Treće, isčitanost svih književnih klasika, odraslost na Slavlju Guštera i
C.A. Bluzu Milana Oklopdžića i ostalog manje više sličnog štiva. I četvrta,
meni bitna stvar, što je moja viskokoškolska diploma Beogradskog
univerziteta dobijena isključivo mojim radom, zalaganjem i znanjem.
Slobodu misli mi daje nepripadnost bilo kojoj opciji, poštovanju veza
između ljudi, a ne između gradova i država ili pripadnosti naciji.

Nedavno je, takođe moj omiljeni bend, Električni Orgazam, objavio novi
album, dvanaesti studijski po redu, U magli sjaj. Na njemu su gostovali
Anica Dobra i Cane iz Partibrejkersa. Sasvim solidno izdanje, prati već
utaban put beogradskog benda. Slušljiv i prepoznatljiv album koji u

ovom vremenu i može ostaviti traga. U čemu je onda problem? U tome
što su neki portali napisali da im je to najbolji album u karijeri,
upoređujući ga sa Distorizijom objavljenog pre tačno četrdeset godina.
Distorzija je snažan, univerzalan album koji je izdržao sve detonacije
vremena, moćno se odupreo svim udarima kiča i ostalog pratećeg
materijala za jednokratnu (jednoletnju) upotrebu. Vreme će svakako
pokazati vrednost samog albuma U magli sjaj, ali ne vidim mogućnost
da bude čak ni na korak blizu albuma od pre četiri decenije. To bend zna
i razume, ali je njima najvažnije da i posle toliko vremena postojanja,
rokerskom svetu pokažu da još na isti način dišu. Ili bar pokušavaju.
Energija od pre četiri decenije i sada je nemerljiva. S tim, da je Distorzija
imala i izuzetan kreativan kvalitet.

Imajući u vidu krhkost samog albuma, kako u muzičkom, tako i u
tekstualnom smislu, nemam nameru da se upuštam dublje u analizu
novog albuma Orgazma. Neka im je sa srećom.
Miodrag Marković

Tagovi

Autor: Паланка данас