Запослени у јавном сектору од 1. јануара могу да рачунају на увећане плате за 12,5 одсто. Наравно, више новца на рачуну стиже им у фебруару када се исплаћује јануарска плата. Лекарима у домовима здравља основна плата биће повећана за око 12.500 динара, док ће специјалистима и субспецијалистима бити већа за 14.000-15.000 динара, кажу представници синдиката. Kада је реч о просветним радницима, према њиховој рачуници повећање ће бити око 8.500 динара.
Рачуница се односи на основне, почетне плате лекара и просветних радника. За сваку годину радног стажа плата им се повећава за 0,4 одсто, а запосленима у здравству на основну плату следује и прековремени рад, дежурства викендом и празницима, ноћни рад.
Председник Новог синдиката здравства Живорад Мркић каже за Еуронеwс Србија да су основне плате лекара у примарној здравственој заштити сада око 100.000 динара, а да ће им јануарске зараде бити веће за око 12.500 динара. Напомиње да је реч о основној заради без прековременог рада, ноћног рада, дежурства викендом, празницима, приправности. Такође, на минули рад сваки здравствени радник добија 0,4 одсто плате по години.
Доктор медицине, стоматологије и магистар фармације који раде у примарној здравственој заштити сада имају око 100.000 динара почетну плату. Лекари специјалисти и субспецијалисти имају плату од 110.000 до 120.000 динара у овом моменту. Медицинске сестре и здравствени техничари у болницама имају почетну плату од око 60.000 динара. Они који раде у домовимма здравља имају нижу од 53-55.000 динара“, навео је Мркић.
Додаје да са новим повећањем лекари у домовима здравља могу рачунати на око 12.500 динара веће зараде, док ће специјалистима и субспецијалистима бити већа за 14.000-15.000 динара. Kако каже, медицинске сестре у болницама добиће нешто више од 7.000 динара у просеку, а сестре у дому здравља од 6.000 до 6.5000 динара.
Због тога што лекари у домовима здравља немају ноћна дежурства, рад викендом, они у принципу могу рачунати само на основну зараду увећану за минули рад. За здравствене раднике који раде у болницама и клиничким центрима, осим минулог рада, ту су и прековремени рад, ноћни рад, рад викендом, празницима.
„Често се деси да сестра са среднојом школом, која ради по сменама, има већу плату од своје главне сестре са високом струковном школом која ради од понедељка до петка. Сменски рад, ноћни рад, рад недељом, државним празницима, све то повећава зараду. Међутим, и ово повећање од 12,5 одсто све је то инфлација већ појела“, каже Мркић.
Указао је на лош положај немедицинских радника- спремачица, домара, који имају мање плате од миниммалца, али им држава „дотира“ до минималне зарате. Kроз повећање минималца и они ће имати повећање зараде, али је то све још увек мало.
Мркић каже да велики проблем представља и одлазак здравствених радника у иностранство, пре свега у Немачку. Он је навео да се њихов синдикат годинама залаже да се уведе „румунски сценарио“ како би се спечио одлазак здравствених радника у иностранство.
Мркић подсећа да се уласком у Европску унију Бугарска суочила са наглим одливом здравственог кадра, буквално су морали да затварају болнице или поједина одељења. Kако би избегли сценарио Румунија је решила да лекарима повећа плате 150 одсто, а сестрама 100 одсто. Трпели су притиске од ММФ-а да се од тога одустане, али нису подлегли притиску.
„Румуни су остали доследни, схватили су да неће имати ко да их лечи. Одредили су да то повећање плате буде у року од 2,5 до три године. Сада је у Румунији плате медицинске сестре између 1.200 до 1.500 евра, лекара од 2.700 до 3.500 евра. Лекара специјалиста су око 4.000 до 4.200 евра, а субспецијалиста више од 5.000 евра. Из Румуније нико више из јавног здравственог система не иде у Немачку“, навео је Мркић.
Брајковић: Просветни радници и даље испод просека
Председник Синдиката радника у просвети Србије Слободан Брајковић наводи да је тренутна почетна плата запослених у просвети око 68.000 динара (пун фонд часова), а да са новим повећањем могу рачунати на већи износ за око 8.500 динара.
„До сада смо били испод просека 10 одсто, сада када иду повећања 12,5 одсто за све запослене у јавном сектору бићемо још више испод просека. Рачуница каже да ће просветни радници примати 12 одсто ниже плате од просечних у Србији“, рекао је Брајковић за Еуронеwс Србија.
Појашњава да на минули рад сваки просветни радник добија 0,4 одсто повећање годишње, што је за 40 година радног стажа већа плата за 16 одсто у односу на почетника. На старешинство просветни радници добијају 4 одсто на плату. У склопу мера за сузбијање насиља у школама предвиђено је и да се повећа додатак на старешинство са 4 посто на 7 посто. Представници синдиката скептични су да ће ово бити спроведено у дело јер је то већи издатак за буџет Србије. Брајковић каже да свако повећање плате у просвети државу кошта 960 милиона годишње.
„Образовање је стално било испод просечне плате, а у образовању је највише запослених са завршених факултетима. Да би нама повећали плату да будемо бар до просека њима (држави) треба 7-8 милијарди динара годишње. Чим то чују одустају од тога“, навео је Брајковић.
Прво увећање зарада просветни радници добиће у фебруару, тада стиже јануарска плата. Плате просветним радницима исплаћују се из два дела – почетком месеца и после 20. у месецу.
