Манастир Копорин задужбина је деспота Стефана Лазаревића, познатијег у народу као Стефан Високи, сина кнеза Лазара и кнегиње Милице, који је живео од 1376. -1427. године.
У недостатку писаних и других доказа о времену подизања манастира истраживачима је послужио ктиторски портрет на западном зиду цркве изнад гробнице, где је Стефан приказан по први пут са знацима деспотског достојства, круном, скиптром и доламом. По овом се закључило да је подигнут после чувене Ангорске битке 1402. године.
Дуго се сматрало да је деспотов гроб у његовој највећој и најлепшој задужбини, манастиру Манасији, али после вишегодишњег испитивања, потврђена је аутентичност нађених костију у манастиру Копорин. Кивот са моштима отвара се сваке године 1. августа. У 2002. години манастир је обележио VI векова свог постојања.
Манастир Копорин се у народу сматра великом светињом, те га свакодневно посећују појединци и групе. По легенди деспот Стефан је ловио овим крајем и видевши како је обневидели ловачки пас, умивши се у Копоринском потоку, наставио даље да трчи и видевши побољшање опране ране једног војника одлучио да подигне цркву у близини ове лековите воде. Сасвим је могуће да је и он прао и лечио своје ране задобијене у многим биткама и турнирима на којима је учествовао као неприкосновени витез “Змајевог реда“.