Сретење Господње је један од најсвечанијих празника хришћанства. По јеврејском закону, свако дете је доношено у храм 40 дана после рођења. Четрдесети дан по рођењу Исуса Христа, Дева Марија са Јосифом одлази у Јерусалим у храм Божији, носећи младог Христа, да испуни двоструки Господњи закон, да се очисти од порођаја и да представи Господу своје новорођенче које је Симеон Богопримац примио на руке.
Овај празник је од суштинске важности за хришћанство јер указује на први сусрет Спаситеља Исуса Христа са људима.
На Сретење се срећу и раздвајају зима и лето. Од Сретења дани постају дужи, а ноћи краће, па се у народу каже “Сретење обретење”.
Они који живе у близини зоолошког врта, прогнозу ће оставити медведима. Верује се да управо ове животиње данас одређују какво ће нас време чекати у наредном периоду.
Ако је на Сретење сунчан дан и медведи изађу из јазбине и уплаше се своје сенке, па се врате назад, верује се да ће зима потрајати још шест недеља.
Ако не види сенку, изаћи ће из својих пећина да потраже храну и зима је готова.
Колико је ово веровање уврежено доказ су многобројни посетиоци зоолошког врта у Београду који су раније долазили да виде понашање мечке Гордане.
Обичај је да се на Сретење обавезно пале свеће јер се сматра да пламен има скривену чаробну моћ и да ће кућу штитити од грмљавине и других несрећа.
Овога дана девојке пазе каквог ће мушкарца прво срести. Верује се да ако прво сретне црномањастог, за таквог ће се удати, а ако сретне плавог, онда за таквог. Исто важи и ако сретне здравог, богатог, сиромашног или болесног.
Према канону православне цркве Сретење је сврстано у ред Господњих, али и Богородичних празника, јер се на тај дан истовремено велича чистота Богородице коју је, како каже предање, првосвештеник Захарија, отац Јована Крститеља, увео у јерусалимски храм на место одређено за девојке.
Празник се слави од времена цара Јустинијана, у црквеном календару је обележен црвеним словом, а у Србији има велико значење и симболику.
Сретење се слави и као крсна слава.
