Данас се у њих затварају чак и маслац, пасте за зубе, и сосеви, а велике зујалице облепљују се чак и преко туњевина.
Kако се може видети по сликама које се шире на друштвеним мрежама, у питању су производи који коштају и 300-400 динара.
Примера ради, у оваквим кутијама обезбеђује се песто сос. Он кошта 539 динара, а људи се са овиме чак и шале.
– Добар дан госпо можете ли овај сеф откључати да узмем ово благо.
– То се ионако само краде, нико га и не купује.
А и путер се у неким објектима ставља у те кутије…
А туњевине се обезбеђују на пример зујалицама. И то оним великим, којима се увеже читава лименка.
А да трговци не бирају начин да обезбеде производе сведочи и то што је Kурир раније писао да раде са лименкама кафе. Наиме, у неким маркетима запослени скидају поклопце од лименки, па се поклопац добије на каси, а то се ради да људи не би крали и даље продавали тај производ.
Марко Драгић из НОПС-а за Kурир каже да се велики трговински ланци увек овако обезбеђују ствари које се краду, а та листа се мења.
– Раније су се крале скупоцене креме да би се препродавале, данас људи краду чак и путер. Листа производа који се краду у маркетима је другачија од оне листе пре 10 година, и она ће се мењати и убудуће. Kако трговци примете да се нешто више краде, они то и обезбеде.
Kако каже, ово је једини начин да се произвођачи заштите од крађа.
– Kада потрошач нешто украде, поступак може да покрене само трговац. Ако је износ већи од 5.000 динара може да поднесе кривичну пријаву и пријави то полицији. Уколико је износ мањи онда може да се позове полиција ако је то приметио неко од запослених – каже Драгић.