Чиста недеља, прва недеља Васкршњег поста, слави победу над иконоборцима и успомену на поновно успостављање поштовања икона 843. године у време царице Теодоре и патријарха Методија, а после гоњења икона у VIII и IX веку. Међутим, празник посвећен враћању икона установљен је нешто касније, јер је јошу IX и X веку прва недеља поста била посвећена старозаветним пророцима Мојсију, Арону и Самуилу.
Негде се ова недеља назива и Тодорова, Теодорова, Тудорова недеља. Првих дана Чисте недеље важе посебна правила! Ево како се она поштују у разним српским крајевима.
Прве недеље Великог поста се не пале огњишта и жене ништа не кувају, него се једе раније спремљена храна. Првих дана мушкарци једониче, тј. ништа не једу у току дана док се не смркне. До четвртка се не користи ни кашика, девојке не носе никакав накит, нигде се не игра и не пева. Увече је сва породица на окупу, а деца кокају кокице, што је многима једина вечера.
У селима око Пчиње се каже да се не ваља јести све док не изађе звезда Kараванка. На Чисти понедељак жене спремају и чисте кућу, деца и одрасли се купају, шишају и брију.
Први ко уђе у кућу на Чисти понедељак назива се квочка. У Републици Српској ту особу посаде “на легало”, простру сламу поред огњишта, па је часте куваном ракијом и погачом. На Чисту среду тј. Пепељаву среду је обичај да се иде у кућу која је добила принову. У неким местима Црне Горе вече уочи Пепељаве среде, мајке деци на челу направе мали крстић од пепела.
А ево и како су у једном крају употребили Чисту недељу да наговоре децу на Велики пост:
Међу Црногорцима из племена Kуча распрострањен је обичај да изјутра на вратима осване крст од теста, за који деца говоре да га је ту оставила баба Kоризма. Она се јавља у причама око Васкршњег поста и у другим местима, и обично њоме плаше децу, јер она пази која деца се не држе правила поста и кад неко поједе нешто мрсно, одмах га купи и односи у неку страшну рупу.
По другој верзији, тамо где деца прекрше пост, искаче баба Kоризма и трпа сву децу у врећу и односи у пећину. Родитељи могу да откупе децу тек на Васкрс, и то ако донесу гомилу шарених јаја. Kоризма је вероватно била народна персонификација самог Васкршњег поста која је родитељима служила да лакше објасне деци правила понашања у време поста.
Ево ко у Србији слави ову седмицу као свој празник:
У јужној Србији на првопосни четвртак – Чисти четвртак, праве се посебни колачи који се дају стоки на Теодорову суботу. У тај дан се уговарају свадбе које ће бити тек после Васкрса. У планинским крајевима чобани славе овај дан као свој празник.
Након Чисте Недеље до Васкрса надовезују се Пачиста, Kрстопоклона, Средопосна, Глува, Цветна и Страшна или Страдална недеља – последња Недеља православља.