Kод Срба вековима постоји посебан празник који славе млади супружници. Већина људи сматра га славом младенаца.
Младенци се славе, по црквеном календару, 22. марта, у знак успомене на Светих четрдесет мученика севастијских који су страдали јер нису хтели да се одрекну Христа. Мученици су бачени у ледено језеро, а као знак божије милости, на њихове главе се тада спустила чудесна светлост, праћена венцима.
Од тада се и младенци на венчању ките венцима, што је симболика царства које сваки човек ужива као цар у својој кући, мучеништва јер и у браку ваља подносити жртве и бесмртне славе коју ће праведници добити у царству Христовом. За овај празник се у Србији поштују различити обичаји, а нарочито прављење младенчића који се месе као успомена на Четрдесет мученика.
Овај дан прослављају посебно сви они парови који су се венчали у периоду од прошлогодишњег 22. марта до нових Младенаца.
Kако сам празник пада у дане поста, требало би спремити и посна јела, ради здравља и напретка деце младих супружника. Старински обичај је да дођу сви они који су били на свадби, али данас у госте дођу обично само најужа породица и пријатељи. За поклон је најпогодније припремити оно што им може помоћи да се што пре прилагоде новим породичним обавезама и превазиђу евентуалне почетне проблеме у браку.