Српска православна црква и њени верници, сутра, 25. марта славе преподобног Симеона Новог Богослова у народу познатог као веома благог и богоугодног човека.
Преподобни Симеон Нови Богослов је веровао да је врлина чудесна ствар, те да душа која одише божанском љубављу може да савлада све препреке.
Пошто је Свети Симеон Нови Богослов поштовао врлину изнад свега обичај је да се на овај дан свако од нас посвети истраживању своје душе. Само тако можемо спознати праву, Божанску љубав.
Сутра је обичај да се пости, а никако није пожељно да покрећете расправе или свађе.
Kо је био свети Симеон Нови Богослов?
Свети Симеон роди се у Пафлагонији, у месту званом Галата; родитељи су му били племићи и богати: отац Василије и мајка Теофанија. Још као малишана, родитељи су одвели Симеона у Цариград код својих рођака који тада бијаху веома виђени на царском двору. Ови га с радошћу примише, и дадоше му учитеља да га учи основним стварима. Паметан и мудар измалена, Симеон се озбиљно даде на учење; није волео дечје игре, избегавао је њихове несташлуке; и тако веома напредовао у наукама. Са узрастом, расла је и његова ревност у учењу. За кратко време он постаде изврстан краснописац, о чему сведоче књиге писане његовом руком.
Симеон је оставио све богатство и отишао у манастир. Под вођством старца Симеона упознаје подвижнички живот. Сматра се за највећег богослова после светог Григорија Богослова. Он је осећало благослов у свом срцу. Упокојио се 1032. године, а његове мошти се сматрају чудотворним.
