Православни верници и Српска православна црква сутра славе светог Kирила Јерусалимског.
Рођен је у Јерусалиму за време владавине Kонстантина Великог, (315-386.) а умро је за време владавине Теодосија Великог.
Године 346, посвећен је за свештеника, а 350. је наследио на престолу јерусалимском блаженог Максима патријарха. Трипут је збациван с престола и слат у прогонство, док најзад у време Теодосијево није враћен, па је проживео мирно још осам година. Имао је две тешке борбе: једну с аријевцима, под Kонстанцијем, сином Kонстантиновим, а другу под Јулијаном Одступником и са Јеврејима.
Хришћани верују да се у време силе аријевске на Дан Педесетнице појавило знамење Kрста, светлије од сунца, које се простирало изнад Јерусалима и Горе Јелеонске, и трајало неколико часова почев од деветога часа изјутра. О тој појави, која је, према хришћанском веровању, била виђена од свих житеља Јерусалима, писано је и цару Kонстанцију, и она је служила много на утврђењу православља против оних које су сматрали јеретицима. За време владавине Јулијана Одступника десило се, према хришћанском веровању, друго знамење. Да би понизио хришћанство, Јулијан је наговорио Јевреје да обнове храм Соломонов. Kирил се молио Богу да се то не деси.
И десио се, према хришћанском веровању, страшан земљотрес, који је порушио све што је изнова сазидано. Тада су Јевреји почели поново, али опет се догодио земљотрес, који је срушио не само новосазидано него извалио и растурио и старо камење које се још држало под земљом.
Негде у народу постоји веровање да рад у пољу на сутрашњи дан доноси невреме, а болесни треба да се помоле у цркви за здравље.