Благовести спадају у радосне догађаје и радосне хришћанске празнике. Славе се увек 7. априла, тачно девет месеци пре Божића.
Са овом благовешћу архангела, “силаском Светог Духа на пречисту деву”, почиње обнова човечанства, а речима архангела Гаврила “Радуј се, Благодатна, Господ је с тобом”, отвара се историја Новог Завета и почиње преображај човечанства.
Сматра се да од Благовести почиње сетва јарих жита. Такође се верује да је тај дан срећан за калемљење воћа.
Дан после празника Благовести, Црква слави Светог архангела Гаврила, који је, према записима Четворојеванђеља, задужен за радосне вести.
На сутрашњи дан па све до Великог Петка добро је започети било какав већи посао (градња, отварање радње, спремање испита, итд.), као и доношење већих и важнијих животних одлука које битно мењају наш досадашњи животни правац.
Народни обичаји
По народном обичају, на Благовести се устаје рано па чак и у поноћ, или барем у праскозорје, а дан је почињао песмом девојачком.
Девојке би уочи овога дана накупиле сувих гранчица и дрва, од којих је разбуктавана велика ватра, обично на каквом брду или сеоском раскршћу. Уз ватру се веселило и мушко и женско, а понегде, уз младе, и старији. Било је уобичајено да се ватра на ранилу или букари прескаче. Владало је веровање да ће – ко прескочи ову ватру бити заштићен од уједа змије.
Због веровања да се на овај дан буде гмизавци из зимског сна, на Благовести се нису спомињале змије. Уочи Благовести, деца су лупала машицама о гвоздене предмете обилазећи око куће, стаје и тора и викала: “Беж’те змије и гуштери, беж’те змије и гуштери!”
Веровало се и да се на Благовести жене не чешљају, као и да не ваља на тај дан правити нове опанке. Добро је на овај дан умити се у реци или потоку, а Благовести нарочито славе жене. Оне које желе пород одлазе у цркве и манастире где су иконе посвећене Благовестима и моле се Богородици.
