Ушли смо у недељу када нам следију нерадни дани због Ускрса, који наредног викенда прослављају православци, а убрзо ће доћи и 1. мај, чиме се за дужи период завршава време прослава и одмарања.
Наредни празници очекују нас тек пред крај године, половином новембра и у децембру за Нову годину.
Четири радна за 10 слободних дана
Још није касно да најавите послодавцу кратак одмор од четири дана које бисте узели, а када им припојите оне празничне дане имаћете укупно чак 10 слободних дана. Наиме, како ускршњи празници почињу у петак 14. априла, и заједно с викендом и нерадним понедељком трају четири дана, када узмете наредна такође четири дана (од 18. до 21. априла), плус викенд, добићете 10 дана одмора.
Kо не стигне да то уради сада, имаће ускоро нову прилику, јер нам се приближава и 1. мај. Празник рада ове године пада у понедељак, па су нам нерадни дани 1. и 2. мај (понедељак и уторак). Ако бисте најавили да узимате три дана од одмора, од среде до петка (од 3. до 5. маја), имали бисте спојених девет нерадних дана.
Ипак, оно што је најважније за овакво „спајање“ празника и одмора, то је да се ваш шеф или послодавац сложи са „календарским жонглирањем“. А то обично значи да је „шеф“, директор или већ ко је први надређени, ту прилику већ искористио за претходне новогодишње и божићне празнике, или за Дан државности, па је сада „на вас ред“.
Други услов је да у фирми постоји пракса флексибилних договора око слободних дана. Према одредбама Закона о раду, слободни дани које бисте могли да накупите током године, тзв. плаћено одсуство, заправо се дају само у укупном трајању до пет радних дана у току календарске године.
Закон предвиђа да се добијају у случају склапања брака, порођаја супруге, теже болести члана уже породице, али и „у другим случајевима утврђеним општим актом и уговором о раду“. Додатно запослени има право на плаћено одсуство још пет радних дана због смрти члана уже породице и два узастопна дана за сваки случај добровољног давања крви, рачунајући и дан давања крви.
Kако се користи годишњи?
О слободним данима које „зарадите“ неплаћеним прековременим или на други начин, у закону нема речи, јер неплаћеног прековременог рада не би ни смело да буде.
Формално, и код годишњег одмора мора да постоји неки интерни акт фирме који каже да се он може користити у више од два дела. Члан 73. Закона о раду каже да запослени има право да годишњи одмор користи у два дела, осим ако се са послодавцем споразуме да годишњи одмор користи у више делова.
Ако запослени користи годишњи одмор у деловима, први део користи у трајању од најмање две радне недеље непрекидно у току календарске године, а остатак најкасније до 30. јуна наредне године.
