У току је последња недеља Великог поста, а уједно и последња недеља пред Васкрс посвећена припремама за највећи хришћански празник. Ову недељу од Великог понедељка до Велике суботе православни верници проводе у строгом посту, молитви и покајању.
Прва 3 дана ове седмице – понедељак, уторак и среда, посвећени су догађајима из живота Спаситеља Исуса Христа, тачније најважнијим проповедима, пре него што је ступио на страдање због исплате наших грехова.
Последња 3 дана посвећена су следећим догађајима: четвртак – Јудиној издаји, петак – осуди, распећу на крст и смрти и субота – погребу, Христовом силаску у ад ради ослобађања душа раније умрлих праведника и првој најави васкрсења.
Један од најважнији и најрадоснијих обичаја током великог хришћанског празника је фарбање јаја. У неким крајевима наше земље сматра се да јаја треба да се фарбају на Велики четвртак или Велику суботу, а да на Велики петак не треба ништа радити у кући, већ дан провести само у молитви. Док у другим крајевима се управо на Велики петак фарбају јаја.
Ни једна, али ни друга пракса није прогрешна, јер, како каже етнолог Ивана Ђурић, јаја се, према нашим обичајима, могу фарбати од Великог четвртка до Велике суботе.
Правило ипак постоји – никако не треба фарбати јаја пре Великог четвртка. У нашем народу се то најчешће обавља на Велики четвртак или Велики петак, али није грешка офарбати их и у суботу. Други важан обичај који треба испоштовати је прво јаје офарбати у црвену боју у сећање на невино проливену крв Исуса Христа, али и на његово васкрсење“
Симболика и порекло
Васкрс је најзначајнији хришћански празник јер симболише сву срж Хиришћанства то јест сећање на веровање у Васкрсење. Тако и јаје симболише живот то јест поновно рађање, а посебно јаје црвене боје.
„Традиција фарбања јаја веома је стара и потиче из претхришћанског периода, који је црква касније преузела, дакле још пре Христа и његовог страдања. Наиме, јаја су одавно била симбол рађања и победе над смрћу – када се љуска сломи, из јајета излази нови живот. Док у контексту Ускрса, претпоставља се да се негде од 14. века почело са том праксом. Прво су се јаја само бојила, док се са шарањем кренуло касније. За шаре су се углавном користили хришчански симболи“, објашњава за Еспресо етнолошкиња.
Kако су се некад бојила јаја
Данашња модерна времена домаћицама су много олакшала процес фарбања јаја, па постоји безброј начина, а још више различитих нијанси боја. Ипак, наше баке су раније фарбале на природне начине, те атрактивне боје извлачиле помоћу воћа, поврћа и цвећа.
Обичаји
Велики петак је натужнији дан са Хришћане јер је тог дана Христ разапет на крсту. Осим обавезног поста који се подразумева за све православне вернике, и Црква пропагира одређена правила понашања.
Од народних обичаја који се у нашем народу поштују и који имају значајну симболику издвојила је чуваркућу.
„Прво јаје треба да буде црвено, а један од обичаја који се посебно повезује са нашим народом јер чуваркућа, то јест прво јаје које се офарба се ставља са стране како би штититло кућу и укућане и чува се до следеће године док се не офарба ново јаје. Старо јаје се никако не баца. У ранијим временима, на саелу је постојао обичај да се закопа поред неку воћку или код винограда или било где у земљу јер осим заштитие, ово јаје симболише и плодност.
Још један занимљив обичај за Ускрс који је јза крај саговорница издвојила и који се практикује у нашем народу још од давних времена је да се црвеним јајетом деци протрљају образи да би били здрави и румени.
