Опомене за дуговања адвокати у Србији годинама уназад масовно покушавају да наплате од дужника. Иако Закон о заштити потрошача то строго забрањује, грађани не знајући своја права често уз основни дуг намирују и овај трошак, који заправо није њихов, па тај износ неретко буде четири до пет пута већи од самог дуга.
Удружење за заштиту потрошача Ефектива често добија пријаве потрошача према којима трговци, углавном комунална предузећа, ангажују адвокате за писање опомена или им продају своја потраживања, а адвокати те опомене покушавају да наплате од потрошача, пише бизнис.рс
“Углавном је реч о комуналним предузећима која ангажују адвокате да пишу опомене пред утужење, односно опомене за неизмирена дуговања, а то онда адвокати наплаћују од дужника. Раније си то тарифирали са 3.000 динара, али како је повећана адвокатска тарифа, сада је тај износ 4.500”, каже за Бизнис.рс председник Удружења потрошача Ефектива Дејан Гавриловић.
Због чега је ово спорно?
Kако објашњава наш саговорник, члан 12. Закона о заштити потрошача забрањује наплаћивање израде и слања опомене потрошачу ради наплате доспелих новчаних потраживања, што значи да свака опомена мора да буде бесплатна и да потрошач нема никакве трошкове.
За оне који прекрше ову забрану према Закону о заштити потрошача предвиђене су и новчане казне у распону од 300.000 до два милиона динара.
Kао други аргумент на страни дужника, Гавриловић наводи да је у овом случају реч о вансудском поступку, у који спада и опомена пред утужење, односно покушај наплате потраживања, у ком потрошач нема обавезу плаћања трошкова адвоката повериоца или фирме и адвоката који су откупили то потраживање.
“Примера ради, комунално предузеће ангажује адвоката за писање опомена и истог треба да плати јер га је својом вољом ангажовало и ако адвокат има нека потраживања он може да их наплати само од налогодаваца, у овом случају комуналног предузећа. Дакле, ни адвокат ни поверилац не могу принудно да наплате трошак опомене јер за то немају законско покриће”, истиче наш саговорник.
Потрошач има обавезу да плати главни дуг који има према повериоцу, јер ако не плати против њега може бити покренут поступак принудне наплате, који укључује додатне трошкове који падају на његов терет.
Оно што је такође важно разграничити је да све ово важи само у поступку пред утужење, када поверилац преко адвоката покушава да наплати дуг без тужбе, али не важи у поступцима које покреће извршитељ или који су на суду. У тим поступцима потрошач плаћа трошкове извршења и суђења ако спор изгуби.
“Страна која изгуби, било да је реч о потрошачу или фирми, мора да плати трошкове које досуди суд по одговарајућим тарифама. Ту нема измишљених трошкова, тачно се зна колики они могу да буду”, наводи Гавриловић.
Предузећа плаћају адвокате и поред правних служби
Председник Удружења потрошача Ефектива каже да сва комунална предузећа на нивоу целе Србије имају правне службе и да је нелогично да ангажују адвокате за такве послове у сврху додатног и непотребног оптерећења потрошача.
“Према нашим информацијама, комунална предузећа, тачније појединци из тих предузећа, праве уговоре са адвокатима и онда од наплате деле новац, на шта указују и извештаји државног ревизора”, наводи Гавриловић и додаје да је ово нарочито заступљено у мањим градовима, мимо Београда, где ни адвокати ни комунална предузећа немају пуно посла, па им додатни новац дође као фина зарада.
За овај проблем надлежна је тржишна инспекција, међутим, иако је ово удружење више пута скретало пажњу на овај проблем углавном су добијали сличне одговоре – да нису надлежни или да је “све чисто”.
Бизнис.рс
