Шта ако сте радили мање од 15 година? У Србији још увек не постоји закон који регулише враћање доприноса за пензијско и инвалидско осигурање који су годинама уплаћивани. То би значило да сваки радник који је радио мање од 15 година нема право на враћање новца, а ни могућност да поднесе захтев за пензионисање.
Kако кажу надлежни, тај новац је већ употребљен, тако да они који су издвајали свој новац краће од 15 година, ипка неће имати никакве привилигије, какве имају пензионери, попут бесплатних бања, попуста у позориштима….
Социјална пензија
У појединим скандинавским земљама и у Аустралији овај проблем регулисан је кроз институцију социјалне пензије, која се не финансира из доприноса. Додељује се по основу пребивалишта и такође је таргетирана. Добијају је они који не испуњавају услове за пензионисање или којима је пензија ниска. Постоје и земље које не проверавају доходак, и додељују само на основу пребивалишта. Такве су Холандија, Нови Зеланд и Израел.
У готово свим земљама са сличним пензијским системима, када је у питању јавно пензијско осигурање, постоји минимални стаж од 15 или 20 година (Португалија, Аустрија, Словенија, Мађарска, Литванија, Словачка), у Француској и Америци 10 година. Таква је рачуница да бисте могли у просеку да примате пензију 15 година, која је иначе много виша него доприноси који се уплате за исти период. Исто је и у земљама у региону.
Новац од уплаћених доприноса, нажалост, није могуће вратити ни у једној врсти осигурања, јер осигурања тако функционишу. Према неким анализама она би иначе могла да се исплаћају „добитницима“, а који су, на пример, уплаћивали доприносе 20 година. Примера ради, на месечном нивоу издвајају се много нижи износи од месечне пензије, а касније се примају чекови током 30 година након пензионисања.
Социјална помоћ као решење
Истраживања која су рађена пре неколико година, показују да је код нас најприхватљивије да се у оквиру социјалне помоћи уведе посебан модул за старачка домаћинства. То су она домаћинства у којима су сви чланови старији од старосне границе за пензионисање, односно од 65 година, али би у том случају морали да се релаксирају и имовински услови. Старосна граница за ово право би требало да буде нешто виша него за пензију за три или пет година, а примања нижа у односу на минималну пензију.
Милош Грабунџија, председник Удружења пензионера „Независност“ сматра да је то једна од мана принципа међугенерацијске солидарности на коме почива наш пензиони систем.
– Сада ако не испуниш законски услов за пензију, новац који си давао у фонд пропада за онога који је плаћао, јер он у тренутку издвајања иде за пензије тренутних корисника – каже наш саговорник. – Постоје, међутим, ту и субјективне околности, када се, на пример, радник и газда договоре да му се исплаћује већа плата на руке, а да фирма не измирује обавезе према држави. Kада дође време за пензију, онда схвате да је то било потпуно погрешно.
За Ранку Савић, председницу Асоцијације самосталних синдиката Србије је недопустиво да радници који издвајају, рецимо, 14 година за доприносе остану без динара у старости.
– Ово питање, као и укидање казнених поена за превремени одлазак у пензију мора под хитно да се стави на дневни ред – сматра Савић. – Испада да они који су уплаћивали за пензије, као да су новац бацали у бунар.
