Света мученица Гликерија је за време “нечастивог” цара Антонина била позвана да принесе жртву идолу Дијевом.
Нацртала је крст на своме челу, па кад је намесник царски упитао, где је њена лампада (јер су сви носили лампаде – лампе у рукама), Гликерија је показала крст на челу и рекла: “Ово је моја лампада”.
По њеној молитви, гром је ударио у идола и разбио га у комаде.
Због овога је бацише у тамницу да је уморе глађу. Али, анђео божји јој се јављао и давао јој небеску храну.
Kада је после извесног времена намесник отворио тамницу да провери да ли је умрла, изненади се кад је видео Гликерију живу, здраву и светлом обасјану.
Затим је бацише у пећ огњену, али је остала неповређена од огња.
Стојећи усред огња, она је хвалила Господа, спомињући чудо на три отрока у пећи вавилонској.
Најзад је била бачена пред лавове, и помоливши се Богу, ова света девица предала је душу своју Господу, за кога је јуначки претрпела многе муке.
Из њених моштију потекло је целебно миро, којим су се лечили болесници од најтежих болести.
Народна веровања и обичаји
У многим деловима Србије влада обичај да се на сутрашњи дан не спрема нити једе месо, јер се верује да се тако спречава болест.
Сутра се такође избегава паљење ватре после поднева, у селима се не ложе пећи нити пале свеће.
