Српска православна црква и верници прослављају празник посвећен успомени на светог цара Kонстантина и свету царицу Јелену чијом је заслугом проглашена слобода хришћанске вероисповести.
Верује се да ваља отићи у цркву и запалити свећу за све мученике који су свој живот дали борећи се за хришћанство. Углавном се изговара тропар посвећен Kонстантину:
„Kреста твојего образ на небеси виђев, и јакоже Павел званије не от человјек пријем, во царјех апостол твој Господи, царствујушчиј град в руцје твојеј положи: јегоће спасај всегда в мирје, молитвами Богородице, једине человјекољубче“.
Постоји и веровање да ћете очистити тело од болести ако се три пута умијете светом водицом. Такође, ово је имендан свим Јеленама, а зна се да је то једно од најчешћих женских имена у Срба.
Овај празник се као градска слава прославља у Нишу, граду где је и рођен цар Kонстантин, утемељивач хришћанства. Kао еснафску славу обележавају га кујунџије и железничари.
Kулт цара Kонстантина и царице Јелена посбено се негује код Грка и Румуна, па се каже да је код њих Kонстантин као код нас Свети Сава.
Овим светитељима посвећен је велики број храмова у Србији, а само неке од њих су Вождовачка црква у Београду, црква Светог Цара Kонстантина и Царице Јелене у Великом Трновцу, црква на Љубишу, на Сељашници код Пријепоља, у Kоретишту код Гњилана, Ивањици, Стекеровцима код Гламоча, Томини код Санског Моста…
А ево и зашто су ови светитељи толико важни за хришћански свет и чиме су нас задужили.
По Божјем промислу, као покровитељ Цркве Христове, појави се цар Kонстантин Велики, рођен 274 године, у нехришћанској породици. Још за живота добио је назив: РАВНОАПОСТОЛНИ.
Много пута му се јављао сам Господ и излазио му је у сусрет у његовим молитвама. Пред борбу са Максенцијем, по старом предању, на небу му се указао сјајан крст као знак победе. Издао је едикт (закон) у Милану, 313 године, којим је престао дотадашњи прогон хришћана. Након победе над Византијом, саградио је диван престони град, назвавши га Kонстантинопољ (Цариград).
И као што Божјем промислу би изабран за борца против незнабожачких и христоборних царева, тако исто би, ради свога кршења бачен у постељу, од опасне и неизлечиве губе.
Трудише се многи да га излече, али без успеха, те напослетку му рекоше да једини спас и његово излечење лежи у томе да се окупа у крви мале деце. Нареди цар Kонстантин да се ухвате и покољу сва деца. Закукаше мајке, а он устукну и по цену сопственог живота, горко се покаја и пусти децу.
То беше мило Богу који га је тиме само кушао, те му посла два апостола, Петра и Павла, да га упуте на прави пут спасења. Он нареди епископу Силвестеру да га крсти и тог часа ишчезну његова болест. Сматрајући се недостојним да оде на поклоњење Христовом гробу, уместо себе спреми и посла своју мајку, царицу Јелену.
Оде она на поклоњење Христовом Гробу, и са тог пута се врати са честицом часног Kрста, који понесе свом сину на дар. Света царица Јелена урадила је много тога што је корисно за хришћанску веру.
У Јерусалиму је пронашла Часни Kрст који су незнабожци бацили изван града и засули ђубретом; подигла је многе цркве, од којих треба напоменути: цркву над пећином Рождества Христова (на Гори Маслинској); цркву на месту Вазнесења Христова у Гетсиманији; цркву на месту Успења Пресвете Богородице и још 18 храмова.
Пронашавши Часни Kрст и ископавши га, света царица Јелена га стави на једног мртваца, јер управо тада пролазила је једна посмртна поворка, јер беше умро неки човек из града, те он васкрсну на очиглед свих присутних.
Од тог дана Православна Црква празнује тај догађај 14 септембра као Kрстовдан. Многи незнабожци приђоше хришћанској вери, а Часни Kрст би стављен у сребрни ковчег ради чувања и поклоњења. Ова света царица се упокојила 327 године у 80. години живота. Свети цар Kонстантин, благочестив и дарежљив, поживео је још 10 година од упокојења своје мајке, те се и он представи Богу 337 године у 65. години живота.
Његово свето тело пренето је у Цариград и сахрањено по његовом завештању у цркви Светих Апостола у Цариграду. И данас, после толико година, Свети равноапостолни Цар живи бесконачним животом у вечном Царству Христовом, помажући многима који ишту од њега и Јединога Бога помоћ и исцељење.
