Почела је сезона годишњих одмора и путовања, а велики број људи се одлучује да летује ван Србије. Стога је пожељно знати због чега све могу да буду враћени са границе.
Постоји 10 разлога због кога особе могу да буду враћене са границе. Подразумева се да људи који планирају да прелазе границу имају важећи пасош и визу за оне земље за које је она потребна. Из Министарства иностраних послова Србије наводе да неке земље траже да особе буду вакцинисане против одређених болести. Уколико путници то не учине, могу да буду враћени са границе.
Важно је знати и да наши цариници имају право да на основу личног мишљења и процене, неког одстране са границе, а ту одлуку не морају ни да – образложе. Ово је комплетан списак потенцијалних преступа због којих могу путнике са границе да пошаљу кући.
1. Особа се није одазвала на позив суда
„Уколико се неко не одазива на судске позиве и због најмањег прекршаја, суд може да наложи полицији довођење. Уколико га полиција не нађе на адреси више пута, обавештава суд, који потом може да распише потерницу и о томе обавести све полицијске станице у Србији. У таквим случајевима најчешће долази до привођења управо на граничним прелазима“, објаснио је раније Милан Мариновић док је био председник Прекршајног суда. Дакле, уколико вам је написана казна за то што нисте везали појас у возилу, нећете бити задржани на граници јер нисте платили казну, него тек уколико сте дошли у фазу да вас је суд позивао да се јавите због овог прекршаја, а то нисте учинили.
2. Пасош ускоро истиче
Са аеродрома и граничних прелаза могу да вас врате и ако вам пасош истиче за мање од три месеца. То пре свега важи ако идете у земље Европске уније и потписнице Шенгенског споразума. Основни разлог је то што уколико имате пасош који истиче за један или два месеца или још краће, могло би се десити да у слободном визном режиму отпутујете у неку од тих земаља, тамо останете дуже и затекнете се са неважећом путном исправом.
Одређене државе, а често се наводи да је једна од њих Турска, захтевају да пасош траје дуже од шест месеци. И у већини домаћих туристичких агенција такође ће вам тражити да вам пасош важи шест месеци од датума повратка, небитно где путујете.
„Не постоје прецизни подаци колико је за сваку појединачну земљу, зато ми саветујемо да пасоши буду минимум шест месеци пред истека, да не би било проблема, како за земље Европске уније, тако и за Турску и Египат у коју наши грађани доста путују“, објаснио је Александар Сеничић, директор Националне Асоцијације туристичких агенција Србије. Додаје и да подаци по сајтовима земаља у које се путује често дају котрадикторне информације када је то у питању, па египатска туристичка организација у једном тренутку наводи да је одредница три, а у другом шест месеци.
3. Име није идентично написано у свим путним документима
Ако је у пасошу написано „Ђорђе“, ово име на идентичан начин мора бити графички приказано и у авионској карти. „Ђорђе“ неће бити уважено, третира се као да је потпуно друга особа у питању, а то је један путник на тежи начин сазнао прошле године.
Запослени у туристичким агенцијама потврдили су да је веома важно да се име и/или презиме у пасошу и на авионској карти у потпуности подударају. Објаснили су и зашто. „Ако у пасошу имате „Ђ“, дакле са цртицом, онда се у резервацији пише „Д“, а ако је у пасошу „Ђ“, онда и на карти мора писати „Ђ“. Дешавало се да људе врате са летова јер је карта неисправна. Дакле, ако је на карти „Ђ“, а у пасошу „Ђ“, то се третира као два различита имена. Другим речима, као да су две особе, а не једна. Зато ми увек приликом резервације аранжмана питамо наше путнике како пише у пасошу у случају да они забораве да напомену“, кажу из једне од престоничких агенција и додају да такво правило важи без обзира на то коју дестинацију бирате и из које земље крећете. Ако особа има два презимена, да ли је оно написано са или без цртице, то већ није проблем, поручују из туристичких агенција.
4. Међународна возачка
Овај документ вам није потребан уколико путујете у земље у окружењу, али је препорука да се узме, јер траје као и возачка, а издавање није компликовано. Захтев за међународну возачку дозволу подноси се у Ауто-мото савезу Србије.
Међународна дозвола потребна вам је уколико путујете у Италију, Шпанију, Белгију, Данску, Лихтенштајн, Монако, Норвешку, Немачку, Француску, Холандију, Русију, Швајцарску и Шведску. Није потребна у Албанији, Аустрији, БиХ, Бугарској, Црној Гори, Чешкој, Грчкој, Хрватској, Луксембургу, Мађарској, Македонији, Молдавији, Пољској, Португалу, Словачкој, Словенији, Турској, Украјини и Великој Британији.
5. Потврде за продужетак саобраћајне дозволе
Поједини туристи из Србије прошлог лета враћани су са мађарске и црногорске границе због потврда о продужавању саобраћајних дозвола и регистарских таблица, које су добили уместо нових докумената. Након извештавања медија о оваквим случајевима, МУП Црне Горе је издао и званично саопштење, у ком је наведено да се у режиму преласка државне границе две земље ништа није променило у односу на претходни период, као и да потврда код њих важи. Међутим, убрзо се исто десило групи српских туриста који су прелазили мађарску границу, али се њихово министарство полиције није на ту тему огласило.
6. Зелени картон
Уколико својим аутомобилом путујете у Македонију неопходно је да купите зелени картон. Он може да се набави на самим граничним прелазима или у њиховој близини. Исти документ вам је потребан и ако идете у Русију, Белорусију, Украјину, Молдавију, Турску, Израел, Иран, Албанију, Тунис и Мароко.
То је потврда да је возило којим улазите у другу државу осигурано. Другим речима, то је доказ да ће сва штета, материјална или нематеријална, коју возач евентуално причини трећим лицима у саобраћајној незгоди у иностранству, бити надокнађена. Ако путујете у државе чланице ЕУ, као и у Швајцарску, Норвешку, Исланд, Андору и Црну Гору, зелени картон вам није неопходан. За те државе довољно је да имате регистрациону налепницу на аутомобилу.
7. Немате довољно новца код себе
Ако путујете у европске земље, потребно је да имате између 30 и 50 евра по дану, у зависности од државе до државе, а тачне податке можете пронаћи на званичном сајту Министарства спољних послова, где у претраживач укуцате име одређене земље.
Ту се може пронаћи податак да је, рецимо, за Белгију потребно 38 евра по дану уколико одседате код пријатеља или породице, или 50 евра по дану ако ћете ноћити у хотелу. Такође, банкарске картице не прихватају се као доказ поседовања новца. Потребно је да имате готовину, не уважава се новац на рачуну.
8. Полиса здравственог осигурања
Обавезно је и поседовање полисе осигурања приликом путовања у иностранство, што се може потврдити и на сајту МСП. Иако није учестала пракса да граничари изискују овај документ на увид, немојте ризиковати и водити се паролом „ма неће ваљда мене“, јер сте свакако у обавези да га поседујете.
9. Сагласност за путовање деце у иностранству
Да би дете које има 16 година и мање прешло границу, било да путује само или у пратњи другог лица које му није родитељ или законски заступник, мора поседовати оверену сагласност оба родитеља (ако заједнички врше родитељско право) или законског заступника.
Ако само један родитељ има старатељство, довољна је само његова сагласност. Занимљиво је да обавеза давања сагласности за путовање малолетног детета ван граница Србије када је дете судском одлуком поверено једном родитељу није предвиђено Породичним законом („Сл. гласник РС“, бр. 18/2005, 72/2011 – др. закон и 6/2015), који изричито каже да је сагласност другог родитеља потребна само када дете мења пребивалиште.
Међутим, у пракси је мало другачије јер гранична полиција и царински органи траже ову сагласност приликом преласка границе, и то због великог броја поступака који су у току због отмица деце. Тако да се давањем писмене сагласности другог родитеља који не путује избегавају непотребни неспоразуми између родитеља и судски поступци.
Ова сагласност се оверава и пожељно је да се тачно наведе у ком периоду иде дете, у коју земљу и с ким. У случају када други родитељ не жели да да сагласност могуће решење је да се покрене поступак за лишење родитељског права и то делимично само у делу за давање сагласности за путовање детета ван земље.
10. Ваучер или гарантно писмо
Ваучер туристичке агенције, који доказује да имате резервисан смештај, или писмо рођака или пријатеља, који преузимају одговорност за вас, један су од обавезних услова. „Гарантним писмом се ваш домаћин обавезује да ће сносити све ваше трошкове, смештаја, у случају болести, или других. Ипак, има и држава које не уважавају гарантно писмо, и први параметар, односно кеш, најважнији је пропис који ваља испоштовати“, својевремено је растумачио Александар Сеничић, директор удружења туристичких агенција Србије (YУТА).
На питање шта да раде и каква гарантна писма да покажу они који желе да путују спонтано, номадски, авантуристички, с руксацима, сналазећи се успут и радећи кратке хонорарне послове, Сеничић каже да је један од битних фактора и – срећа. „То може да буде проблем, али цариници су обучени да процене да ли неко иде са намером да прави проблем или не. Тако да ако се путник на неки начин не истиче, и не проверавају га на тај начин“, каже директор Јуте.
Сеничић закључује и да у таквим ситуацијама једноставно треба имати среће, али су важни и познавање језика, као и сналажљивост, односно одређена социјална култура, да бисте могли да се споразумете у одређеној ситуацији.
