Православни верници сутра обележавају празник старозаветног пророка и новозаветног светитеља Илије. Свети Илија, веома поштован у православљу као строг и непоколебљив проповедник етичких вредности, присутан је у Старом и у Новом завету као пророк чије је особине преузело хришћанство доводећи га у везу са настанаком нове вере и новим Христовим доласком.
Према предању, Свети Илија је био међу пророцима који су се на Тавору поклонили Исусу Христу на дан Преображења Господњег, када се јавио својим ученицима са поукама нове вере, па се зато лик светог Илије слика на преображенским празничним иконама.
Свети Илија Громовник, како га још зову у народу, пада у најсушније и најтоплије доба године, а обичај је да се на његов празник не ради у пољу, да се не би навукао гнев светитеља.
Народна веровања
Верује се да Свети Илија није умро већ да се жив, пламеним кочијама, вазнео на небо, па се та сцена слика на празничким илинданским иконама. Позната је и сцена са светим Илијом у пећини, у коју се склонио од охолог цара Ахава, а гавран му доноси храну.
Према предању, Илија Тесвићанин рођен је у Тесвиту у Израиљу у 9. веку пре Христа (816. године). Био је жртва прогона цара Ахава који је под утицајем своје жене Језавеље напустио Мојсијеву веру и „славио туђе богове“.
Међу Србима постоји изрека: „Од Светог Илије сунце све милије“.
Многи се одлучују да мушкој деци дају име по овом светитељу јер је симбол снаге и неустрашивости. Обичај је да се на празник Светог Илије једе мед како бисмо били здрави целе године, а некада је постојало и симпатично веровање да на овај празник деци треба намазати образе медом како би била весела. Верује се и да је мед који пчелари ваде из кошнице на Илиндан посебно лековит.
Свети Илија је у Србији слава ваздухопловаца, обнародована указом из 1924. године. Пропашћу краљевине Југославије та традиција ваздухопловаца је прекинута, али је обновљена 1992. године.
