Правосалвни верници започињу Госпојински пост 14. августа, када се празнују и Свети мученици Макавеје. Пост претходи великом хришћанском празнику Успењу пресвете Богородице, у народу познатом као Велика Госпојина.
Велика Госпојина прославља се 28. августа. Овај празник је изузетно значајан за мајке и децу, који би тога дана обавезно требало да се причесте.
Пост траје две недеље и пости се строго на води и уљу. Једино је на празник Преображења Господњег 19. августа дозвољено јести рибу.
Правослани хришћани овај пост посте и исто као и Велики Васкршњи, јер имају огромно поштовање према Пресветој Богородици.
Први пут се Госпојински пост спомиње у списима Теодора Студита 826. године, а утврђен је на Цариградском сабору 1166. године.
Ево на шта треба да обратите пажњу када је пост у питању:
Треба имати у виду и да пост има две стране: телесну и духовну. Телесни пост је уздржавање од јела животињског порекла. Духовни пост подразумева одрицање од сваке врсте грешних и злих помисли, жеља и дела.
Телесни пост је само неопходно помоћно средство за успешну духовну борбу против страсти, које се распирују кроз телесне жеље. Стварни пост који обухвата и телесни и духовни аспекат, приводи човека смирењу. Ослобађање духа и тела од погрешних мисли и дела уз молитве представља суштину хришћанског поста.
Прву заповест о посту налазимо у Светом Писму у причи о паду Адама и Еве, када су они прекршили Божију заповест да не једу са дрвета познања добра и зла (1 Мој 2,17).
Господ Исус Христос је постио четрдесет дана и ноћи (Мт 4,2), као и пророк Илија у Старом Завету (1 Цар 17), или Пророк Мојсије на гори Хориву (2 Мој 34,28). Пророк Данило је показао да се постом крепи људско тело (Дан 1,10-15). Ниневљани су уз пост избегли катастрофу (Јона 3). Пророк Јездра је постио како би се удостојио посете Божијег Анђела и добијања откровења (2. Јездрина). Постили су и Свети Апостоли.
У Хришћанству први подвиг који стоји пред човеком јесте испуњење прве Божије заповести, коју је Бог дао још нашим прародитељима у Рају. Α то је заповест ο посту, односно ο уздржању.
Погледајте како да се изборите са гресима током поста!
Нарушавање заповести ο посту први је грех, зато и први подвиг човека у ослобођењу од греха јесте држање поста. Пост је, дакле, прва неопходност на путу нашег спасења, а Црква га сматра као врло важну и значајну установу за духовни и телесни живот.
Рана Христова Црква наставила је с поштовањем прописа ο посту, али је придодата духовна категорија, која проистиче из свеукупног Христовог учења. Христови ученици су на првом мисионарском путовању рукополагали презвитере уз молитву и пост (Дап 14,23). Без обзира на то колико је Апостол Павле иначе изнуривао своје тело на путовањима, сам је више пута налагао пост на себе (2 Kор 6,5; 11,27).
Пост као установу Црква је очувала до данас, одредила посне дане у седмици, и вишедневне постове у вези са значајним догађајима из живота Господа Христа (Божићни и Васкршњи пост), Богородице (Госпојински пост) и Апостола (Петровски пост), све у циљу духовног руковођења и изграђивања својих верних. Ту су и среда и петак који се посте током читаве године – среда као дан када је Јуда издао Исуса и петак као најтужнији дан када је Христ разапет на крст.
“Kажеш да постиш. Увери ме то у својим делима. А која су то дела? Ако видиш сиромаха, удели му милостињу. Ако се нађеш с непријатељима својим, измири се са њима. Руке нека посте уздржавајући се од сваке грамзивости и крађе. Kаква нам је корист ако не једемо месо и рибу, а уједамо и прождиремо своје ближње.” (Свети Јован Златоусти)
