У оквиру Манифестације „Културно лето“ у Смедеревској Паланци вечерас је на централном Тргу код фонтане отворено биоскопско вече – биоскоп на отвореном приказивањем филма „Краљ Петар први“.
Снимљен 2018. године, а затим више пута приказиван, у биоскопској верзији и као телевизијска серија, филм „Краљ Петар Први“ несумњиво је издржао пробу времена, потврдивши свој квалитет у несмањеном интересовању гледалаца за ово остварење.
То се показало и током јавне пројекције, на градском тргу, у оквиру Културног лета у Смедеревској Паланаци. Бројна публика је била у прилици да се сусретне са главним протагонистом ове ратне драме, глумцем Лазаром Ристовским, који је, у кратком уводном слову, уочи пројекције, нагласио важност децентрализације културе, и одржавања летњих фестивала и смотри са квалитетним програмом, широм Србије.
Посебан квалитет овог филма, снимљеног према роману Милована Витезовића, „Чарапе краља Петра“, успостављена је равнотежа између биографског представљања омиљеног српског краља, и драматичних историјских околности које су пратиле његову владавину. У режији Петра Ристовског, ово време смрти, а посебно српска Голгота, повлачење војске и народа преко албанских врлети, умирање од зиме, глади и болести, представљено је уверљиво и аутентично, без патетике, чистим и јасним филмским рукописом.
Лазар Ристовски је тумачењу главног актера, краља Петра I, пришао настојећи да интерпретира не само историјски лик, него и комплексну личност, односно људску егзистенцију Петра Карађорђевића. Другим речима, Краљ Петар, у интерпретацији Лазара Ристовског, није само владар, него и људско биће, са својим страховима и надама. Драматуршки добро укопонован, и одлично монтиран, филм „Краљ Петар I“ сврстава се у ред ретких уметничких дела која су посвећена вероватно највећем искушењу пред којим се нашла Србија у својој новијој историји, а по снази и поетици може бити упоређен само са легендарним „Маршом на Дрину“, Жике Митровића.
Говорећи уочи пројекције на Тргу хероја у Паланци, Лазар Ристовски најавио је снимање наставка овог филма, који би обухватио период опоравка српске војске у Грчкој и храбри јуриш у отаџбину.
