Како је Кисићева подсетила, удео старијих од 65 година у укупном становништву наше земље је 22,1 одсто, што значи да је у овој категорији више него сваки пети становник. Највремешније становништво живи у Шумадији и Западној Србији, где је просечна старост мушкараца 43,09, а жена 45,49 година, док је на нивоу целе земље – 43,8.
Са феноменом старења и смањењем радно способне популације, како је приметила министарка, суочене су све земље, па и најразвијене. У будућности ће за сваку од њих бити изазов да обезбеди одржив пензиони систем. Како се наводи у Предлогу Стратегије, у мају ове године, укупно 1.646.188 наших грађана примало је пензије, од чега старосне 1.081.594, инвалидске 236.404 и породичне 328.190.
– За разлику од неких претходних стратегија и акционих планова, који су били усмерени на институционални смештај старијих особа, наш предлог је усмерен ка активном и здравом старењу, међугенерацијској сарадњи и социјалној инклузији старијих – навела је Кисићева.
Између осталог, као посебни циљеви истакнути су: унапређење јавних услуга за људе у трећем добу, посебно у руралним подручјима, приступ програмима целоживотног учења, спортско-рекреативним и културним садржајима, унапређење волонтерских активности у локалним заједницама, унапређивање здравствене и социјалне заштите и превенције од насиља, повећање свести популације о потребама и могућностима старијих од 65.
Свака локална самоуправа мораће да успостави евиденцију о старијима без породичног старања, на основу које ће се израдити план помоћи и подршке. У Предлогу, осим „покретног банкарског шалтера“ за рурална подручја, којим би се побољшала доступност поштанских и банкарских услуга, помиње се и унапређење јавног превоза ка селима, адаптација јавних објеката тако да буду приступачни старијима са инвалидитетом, помоћ и подршка породицама које брину о старијим члановима домаћинства, вежбање дигиталне писмености, овладавање новим медијима комуникације…