Jedna od najvećih prevara je iščekivanje i doček Nove godine. Što
bivaš stariji, svaka sledeća godina je gora od prethodne i tako u niz. Ali,
nada u bolje sutra, ta elegična dama, neukrotivog sadržaja i nikada jasne
bistroće, s godinama se cedi sa vlati ljudske gluposti pretačući istu u
parazita sopstvenog sećanja. Bile su to tinejdžerske godine ranih
osamdesetih prošlog stoleća, ja sam vukao sa sobom ploče Cepelina i
Parpla, a moj drug nekakvu muziku svrstanu u klasičnu, kod njega sam
prvi put video gramofonsku ploču našeg čuvenog gitariste Jovana
Jovičića. I čuo.
Pokušao sam, u svom svom muzičkom neobrazovanju,
svirati pank, a moj drug klasiku. Ni on, ni ja, u tom svetu, nismo uspeli.
Prosto, želja bez talenta nije dovoljna za uspon ka svetlucavim
zvezdama. Bili smo identični u svom neznanju, ali i duboko svesni da
posedujemo isto. Dobro, trebalo je proći neko vreme, uglavnom kratko,
da to udje u naše tinejdžerske glave. Naravno, da se ni njegove, ni moje
ploče, nisu slušale na tim novogodišnjim malim feštama.
Vreme je lagano, ali sigurno, odtočilo mnoge trenutke u našim
životima, redje sa srećnim, više sa blagoneugodnim sadržajima, ali je
najviše bilo onih sa bezukusnim i bezmirisnim izlaganjem kroz sve sfere
terasastog sazveždja iskrivljenih svesti. Sve naše male zablude održale
su nekakve fluidne nade u boljitak i uvek srećnu, a daleku budućnost.
Muzika je jedna od umetnosti koja je uvek u funkciji malene sreće i
radosnog trenutka u iskricama nebeskih prostranstava.
Kao način izražavanja, poštujem svaku vrstu muzičkog dostignuća,
mnogo što šta i ne razumem, a i ne trudim se da shvatim i prihvatim, no
ima trenutaka kada vlastita zadovoljnost ostane prikovana za neke
prohujale trenutke, te se sam priteram da čujem nešto novo i drugačije,
ili još preciznije, nešto staro, ali u jednoj neobičnoj izvedbi. Tako sam
pre izvesnog vremena i čuo za 4G's Quartet i grupu mladih, obrazovanih
muzičara, odškolovanih u klasičnom motivu muzičkog poimanja, ali sa
neverovatnom lucidnošću da odsviraju i neke numere koje ne pripadaju
tipičnom klasičnom muzičkom obrazovanju.
Motiv njihovog rada je prepoznatljiv, rad, rad, talenat, i opet sve to
isto, samo malo suptilnije, hrabrije i nadasve muzički rečitivije. Njihov
gitarski bezobrazluk je sve evidentniji, borba da se akustična gitara, iz
nekakvog soficiranog visokog muzičkog obrazovanja približi običnom
svetu koji bi ih razumeo na prikladan način, nije ništa drugo nego jedan
vid borbe izmedju samih aktera i onoga što nosi vid muzičkog
stvaralaštva za koji se opredelio 4G's Quartet.
Tako su se široj publici predstavili 25. juna u velikoj dvorani
Kolarca u Beogradu odsviravši svoj opus na način gde se pridobija, ne
samo uža publika, nego i onaj auditorijum koji ima sluha na neke lakše
note prijemčivije običnom uhu. Sve i da su temelji duboko u tonovima
klasične akustične gitare, način njihove izvedbe je karakterističan za
neke nove obrade i stilove koji osvežavaju numere dajući im
svakodnevni integritet borbenosti i umišljatosti u digitalnoj eri.
Fascinantan je njihov način na koji su obradili numeru Boemska
Rapsodija od grupe Kvin. Definitivno je ispraćena osnovna nit numere
od početka do kraja, sa čvrstim solo deonicama. Muzički čisto, jasno i
umereno, sa furioznim svršetkom.
Boemska Rapsodija je jedna teška numera i inače, kako tekstualno,
još je teža muzički. No, bend 4G's Quartet je to uradio na jedan suptilno
ljupki način, vešto spojivši bluz i rok sa četiri gitare koje odišu
klasičnim tonovima, no samo u onom delu gde gitare menjaju piano,
klavir, odnosno kako je to u originalnom izvodjenju grupe Kvin. U
originalnoj numeri u centru zbivanja je klavir i sudbina mladog čoveka,
pokušaji jednog otrgnuća od sivila koje okružuje i narušava svu onu
slatkorečivost ugodnog života koji se želi postići. Niti je ugodan, niti
sladak, ali je jedini koji imamo, sve drugo su pričice bez nadahnuća. E,
tu se bend 4G's Quartet uhvatio u koštac, odsviravši melodiju, i bez
ijedne reči, instrumentalno dao viziju novog ruha stare balade. Njihova
muzika opušta, ali i podiže tihi, prikriveni, adrenalin, nudeći neki novi
način spoznaje vanvremenskih nota.
4G's Quartet čine Stefan Dejanović, Miloš Vuković, Pavle Žarkić i
Stefan Milenković. Mladi, nadareni, muzičari pred kojima leži
budućnost u onim muzički okvirima koji budu zadali sebi samima, jer od
Boga dar imaju u svojim prstima, tu liriku skrivenu u zvucima kojima
samo akustična gitara može razliti po duši, u vetar uneti i u nebo izdići.
U njihovim izvedbama svaki ton je jasan, ciljan i besprekorno odsviran,
u šta su se mogli uveriti i slušaoci u Kolarcu. Ali, biće još prostora za
njihovo otkrovljenje kada mladost bude tiho popuštala muzičko
životnom iskustvu. Dotle, uživajte u srebrnim tonovima ovih dečaka.
Miodrag Marković
