Мада се зна да је живео и славно пострадао током 14. века, година рођења и смрти су му остале непознате. За његов дан у православном календару узима се 21. август, као датум када је 1992. године усвојена одлука Сабора СПЦ да се међу српске свеце унесу имена деветорице Синаита, међу којима и Зосим Тумански.
Назива се уједно и Зосимом Синаитом, јер припада групи монаха исихаста који су у време кнеза Лазара населили Србију.
Истог датума, 21. августа, слави се и нови светац – преподобни отац Јаков. Мада је сахрањен 1946. године на монашком гробљу у Туману, светост његових моштију недавно је откривена, а народ им се једнако моли за помоћ и исцељење.
Народно предање смрт Зосима Синаита везује за многобројне легенде. Верује се да је Милош Обилић, кога Срби памте и славе као косовског јунака који је у чувеном боју из 1389. године пробуразио турског султана Мурата, нехотице убио монаха Зосима – у лову. Наводно, купајући се у својој бањи, Милош је зачуо шуштање из оближње шуме, па је из лука испалио стрелу у том правцу. Кренувши у потрагу за животињом коју се надао да је погодио, много се ражалостио када је угледао пустињака који се подвизавао у пећини Каменици, на 15 минута хода удаљеној од манастира Тумана.
Име манастира везује се за исту легенду. Записно је како је косовски јунак понео рањеника на место данашње манастирске цркве пред којом је изнемогли светац казао: „Ту, мани ме“, па је тако и верски објекат назван Туманом.
Манастир Тумане, девет километара удаљен од Голупца, рушен је у Првом и Другом устанку, али обнављан руком верујућих. Ипак, 1910. године до темеља је срушен злом вољом председника среза. Он је минирао Тумане на празник Цвети услед чега су се сводови порушили на вернике. Ипак, под заштитом чудотворног и трагично страдалог свеца, нико није повређен.
Тако данас народ са многих страна притиче, молећи од светитеља лека својим болестима и избављење од невоља. У редовима за молитву има свакојаких који, примивши утеху и благослов светитеља из Тумана, одлазе као нови људи.
(Курир)
