Српска православна црква и верници сутра обележавају Усековање главе светог Јована Kрститеља, дан смрти светитеља који се, као савременик Исуса Христа и његов крститељ, сматра последњим пророком Старог и првим пророком Новог завета.
У народу се овај празник назива и јесењи Свети Јован или Јован Главосек. На овај дан је цар Ирод из Галилеје наредио да се одсече глава Светом Јовану. Блудни и развратни цар Ирод је отерао своју жену, да би живео са својом љубавницом, женом рођеног брата. Против тога подиже глас Свети Јован и одмах би бачен у тамницу.
За време једног пира пред госте изађе Салома, ћерка његове наложнице, и поче да игра обучена само у седам велова. Пијани Ирод, занесен игром, пожеле девојку и обећа да ће дати све што буде тражила. Разуздане мајка и кћер затражише главу свеца. Ирод нареди да се Јован посече и његова глава донесе. Тако и би.
Обичаји и веровања
Срби на овај дан посте. Никако не треба да се једе или пије нешто црвено, јер подсећа на проливену крв Светог Јована Kрститеља. Ни јабука, ни парадајз, ни бресква, ни црвено грожђе. На овај дан ваља брати лековите траве – кантарион, нану, коњску чубуру, линцуру.Такође, не треба радити никакве теже послове..
Слави се као крсна слава. На овај дан рођен је почивши патријарх српски Павле, у народу један од најомиљенијих српских патријарха.
У атару села ратина, код Kраљева, налазе се савине воде. Ту је подигнуто пет чесми, од којих је најстарија, судећи према натпису на њој, изграђена 1897. године. Подигнута је као задужбина једног мештанина из Ратине, са изричитим наводом да је то вода Светога Саве.
Место поседује сва обележја култне богомоље. Два пута годишње, на празник Усековања и на Савиндан, житељи Ратине и околних села долазе на поклоњење води, а локални свештеници том приликом држе литургију и секу славски колач у знак захвалности Светом Сави.
