За девет дана, тачније 21. септембра, православни верници обележавају Рођење пресвете Богородице, празник који се назива и Мала Госпојина. Побожни родитељи Пресвете Богородице Јоаким и Ана живели су у Назарету.
Ћерку Марију добили су у позним годинама после пет деценија брака. Највећи српски средњовековни задужбинар краљ Милутин посветио је Богородичиним родитељима цркву у комплексу студеничког манастира. У народу се овај празник свечари и уз живописне обичаје, посебно посвећене рађању.
Обичај је да се на овај дан не раде физички послови, већ да се проведе у одмору и молитви.
На Малу Госпојину многи планирају и заказују венчања, јер према старом веровању, парови који су се верили или венчали на овај дан имају посебан благослов.
Мала Госпојина се слави са мрсном или посном трпезом, а то зависи искључиво од тога да ли „пада“ у среду или петак када се слави посно, а осталим данима се слави мрсно.
