Једну од њих забележила је у својој књизи „Плави голуб“ америчка списатељица нашег порекла Дојна Галић Бар, иначе психијатар по образовању, удата за сенатора САД Вилијама Бара.
Републикански сенатор из Илиноиса, Бар је 1970. преживео атентат, али је остао без ноге. Трпео је ужасне болове, а онда се јавила и грозница.
Према ономе што је записала његова супруга, једне ноћи сањао је како се пење уз високу стену на којој се налази мала бела црква, и пред њом старац беле косе и браде. Он га је поздравио на непознатом језику, а онда провео кроз бројне одаје у којима су чекали болесници које је својим додиром исцељивао…
Сан се понављао из ноћ и у ноћ, причао је супрузи, али ни он ни она нису тада знали о ком светитељу и храму је реч. У потрази за протезом за ногу која би му одговарала, упознао је једног произвођача из наших крајева. У његовој канцеларији на зиду видео је слику белог манастира у стени и икону Светог Василија Острошког, у којем је препознао старца из свог сна!
Упутио се 1980. године преко океана на ходочашће, а пре тога је научио молитве на српском. Сваког дана током боравка у Црној Гори сенатор Бар се уз велики напор успињао до горњег манастира. Болови у његовом телу су минули пошто се из дана у дан клечећи молио пред моштима Светог Василија Острошког.
Dnevnik