Пчелари упозоравају на „поплаву“ фалсификата која уништава тржиште

ДРУШТВО

Autor: Паланка данас

Link kopiran u privremenu memoriju!

Српски пчелари воде све тежу битку – не само са временским непогодама и слабим приносима, већ и са, како тврде, масовном појавом фалсификованог меда који озбиљно угрожава домаћу производњу.

Док су кошнице ових дана пуне багремовог мириса, а пчелари на половини сезоне вrcања меда, уместо задовољства све је више забринутости. Приноси багремовог меда тренутно се крећу од 10 до 15 килограма по кошници, што је, према речима председника Савеза пчеларских организација Србије Родољуба Живадиновића, последица нестабилног времена и слабог уноса нектара. Ипак, пчелари се надају да би најављено топлије време могло поправити овогодишњи биланс.

Међутим, много већи проблем од климе постали су фалсификати меда који већ трећу годину потискују прави домаћи производ са тржишта.

– Увозна цена тих фалсификата креће се од 1,6 до два евра, а производна цена правог меда је два до пет пута већа, у зависности од врсте – рекао је за РТС Живадиновић.

Како додаје, савремени фалсификати више нису једноставне мешавине шећера и сирупа, већ технолошки напредни производи који пролазе већину лабораторијских анализа. Због тога је потрошачима све теже да препознају шта је заиста природан мед.

Према тврдњама пчелара, постоје и сумње да се део увозног меда препакује и извози као домаћи. Такав сценарио могао би озбиљно да угрози углед српског меда на европском тржишту.

Последице, упозоравају пчелари, могу бити много веће него што се на први поглед чини. Због ниских цена и нелојалне конкуренције многи одустају од пчеларства, а број кошница се смањује.

– Ако не буде пчела, неће бити ни довољног опрашивања. То значи мање приносе у пољопривреди и скупљу храну за све грађане – каже Живадиновић.

Пчеле, иначе, имају огроман значај за домаћу пољопривреду. Процењује се да њихово опрашивање годишње повећава вредност пољопривредне производње у Србији за више од 600 милиона евра.

Проблем представља и недовољно ефикасна контрола. Иако инспекције узимају узорке меда, нове методе фалсификовања често остају неоткривене. Пчелари подсећају и да је лабораторија која је располагала напредном методом откривања фалсификата била обијена убрзо након увођења те технологије, а случај ни до данас није расветљен.

Tagovi

Autor: Паланка данас