Православни верници у четвртак, 12. октобра обележавају празник Светог Kиријака, у народу познат као Михољдан. Према народном веровању, после Михољдана наступа права јесен која је календарски већ увелико почела.
Свети Kиријак је рођен у Kоринту крајем четвртог века и за живота је сматран стубом хришћанства и узором монашких врлина.
Читајући Свето писмо, веома рано је почео да се диви устројству спасења људског рода, а жеља за духовним животом одвела га је у Јерусалим, где је ступио у манастир и добио почетна упутства о монашком животу.
Боравио је у више манастира где се, посветивши се хришћанској вери, борио против јереси.
Предање каже да је био крупан и снажан човек, иако је цео живот провео у строгом посту. Пред крај живота боравио је у монашкој обитељи Светог Харитона, где су монаси јели једном дневно, и то по заласку сунца.
Kиријака су монаси поштовали као исцелитеља и утешитеља болесних и невољних. Поживео је 109 година и упокојио се 557. у пустињи, где је провео старост и последње године живота.
У православном календару се на овај празник помиње и освештање базилике Светог Михаила у околини Рима, што је и објашњење за назив празника.
Народна веровања
Према народном веровању, после Михољдана наступа права јесен, која је календарски већ увелико почела.
Октобарски топли дани везани за овај народни и верски празник познати су као михољско лето.
Свети Kиријак је заштитник и слава многих српских домова, а у појединим српским селима одржавају се заветине и организују литије.
Слави се у Боки Kоторској као заштитник помораца. Морнари на овај дан нису испловљавали како не би увредили свеца.
По народном веровању, на овај дан се не раде кућни послови, али ваља завршавати све послове ван куће, који не могу да чекају зиму.