Задушнице никада нису за време поста, па падају у суботу када се пеку колачи од белог теста. Важан је обичај ношења послужења на гробљу, макар то била и само чаша воде или сока. Понудама се служе сви, познавали их или не, па би требало да понудите чак и непознате особе које сретнете на гробљу, иначе веровање каже да ће покојници бити увређени. На гробљу се ваља послужити макар једним залогајем.
У цркви се на Задушнице помињу и речи Светог Јована Златоустог, једног од највећих богослова четвртог века хришћанске проповеди.
„Помозите покојнима и помињите их. Не оклевајте да помогнете онима који су отишли и принесите ваше молитве за њих“.
На литургију, када пођемо у цркву, треба понети: кувано жито, црно вино, малу свећу која се поставља уз жито, мале свеће за сваке упокојене због којих обележавате задушнице или једна већа свећа за све, списак имена упокојених рођака и пријатеља, новчани прилог.
Жито је симбол смртног тела и бесмртне душе у светлости Царства небеског. Црно вино, означава Божје милосрђе којим се лече ране греха. Свећа је симбол светлости Христове. Он је рекао „Ја сам светлост свету“.
После литургије у цркви се служи парастос, после парастоса се иде до гробова покојника.
