Алармантни подаци Центра за подршку женама на територији Војводине од почетка ове године показују запањујуће бројке – евидентирано је 212 случајева физичког насиља, 333 случаја психичког насиља, 97 случајева економског насиља, 72 случаја сексуалног насиља, и 15 случајева дигиталног насиља.
Још узнемирујуће је то што, према истој статистици, у 98% случајева жртва познаје починиоца, често и живи с њим, а у 96% случајева починилац је мушкарац.
Ови подаци осликавају озбиљност ситуације која захтева моменталну акцију. Животи жена које су жртве насиља не смеју бити само статистички подаци – то је кључна порука коју ови алармантни бројеви шаљу.
Уједињене Нације су 1999. године прогласиле 25. новембар као Међународни дан борбе против насиља над женама, с намером да се скрене пажња на злостављање жена широм света – било да је у питању физичко, сексуално, психичко, породично или друго насиље. Овај датум означава и почетак глобалне кампање „16 дана активизма против насиља над женама“, коју прати преко 1.700 организација широм света и траје до 10. децембра, Дана људских права.
У Србији, бројке су једнако забрињавајуће – процењује се да једна од три жене преживљава неки облик тортуре, свака трећа трпи физичко, а свака друга психичко злостављање.
Насиље над женама од стране њихових партнера, било да су актуелни или бивши, брачни или ванбрачни, представља најчешћи облик насиља у породици. Ово насиље карактерише трајност, широка распрострањеност, присуство традиционалних механизама окривљавања жртве и друштвених стереотипа који стварају збрку око праве слике ове појаве.
Највећи проблем лежи у томе што многе жене из страха не пријављују насиље. Недостатак адекватног система заштите, неучинковитост заштитних мера, дуготрајни судски поступци, благе казне и неповерење у надлежне институције су главни фактори који спречавају жене да траже помоћ.
Овај дан и ова кампања нису само прилика за подизање свести, већ и позив на деловање како бисмо осигурали сигурно окружење за све жене, пружили подршку и предузели кораке ка елиминацији свих облика насиља над женама.
Без модрица, али са траумама
Много је облика насиља над женама, а сваки од њих, ако прође непријављено и некажњено, није само угрожавање живота једног бића већ урушавање људскости једног друштва. Свесни да је много жена лично доживело, проживело, а често и једва преживело, треба говорити и писати стално о насиљу над женама, па и психичком, јер свака изговорена и написана реч или пример могу помоћи да таквог насиља буде што мање. А кад се оно догоди, да жене не постају и не остају престрављене и беспомоћне жртве препуштене саме себи и својој муци.
`па, шта да радим, тако је, има жена које трпе много горе`
Ниси ти то добро разумела, шта је с тобом, иди код лекара преиспитај се, нисам ја то рекао, ниси добро чула ни видела и слично. Види каква си, погледај се у огледало. Ти си за психијатрију, нико не може да те трпи. Не могу више да те слушам, одлазим да се Познато?
Жена којој се психичко насиље дешава један дужи временски период, почне да преиспитује свој разум и однос са другима. Она једноставно постаје послушник и подобна да се над њом врши дугогодишње насиље.
Жене се највише двоуме пријавити или не психичко насиље иако је оно често увертира у физичко насиље
Жене је најчешће страх да би могле изгубити старатељство над децом или економску сигурност. Осуда околине такође је велика ставка код одлуке да ли пријавити или не.
Жене најчешће пријављују физичко насиље. Односно, насиље које се дешава уз примену физичке силе, без обзира је ли дошло до физичке озледе услед таквог поступања. Kод таквог је насиља страх за властити живот, али и живот и добробит деце жртве, највећи и служи као „окидач“ за пријаву у многим случајевима.
Сваки нови случај, отвара питање одговорности свих нас и спремности друштва да препозна, реагује и створи окружење које ће пружити подршку, емпатију и сигурност.
Насиље у породици, партнерског и не-партнерско је озбиљан проблем који несразмерно више погађа жене и девојчице.
Забрињавајућа је чињеница то што је за многе жене њихов дом постао најнесигурније место за живот, а посебно опасан тренутак за жену је када се одлучи да напусти насилника.
Много жена из различитих друштвених група трпи насиље, али су старије жене, Ромкиње и жене са инвалидитетом у додатном ризику и оне се изузетно ретко усуђују да пријаве насиље.
У данашњем свету, када насиље поприма различите форме и када је све присутније у дигиталној сфери, где постаје “нова нормалност”, не смемо заборавити да је то кршење људских права који се не сме толерисати и правдати, да је срамота бити насилник као што је срамота то насиље не пријавити.
Две године за насиље у породици – напао жену испред болнице, тукао је и угризао – Озон Медиа
Од следеће године оштрије казне за насиље у породици – Озон Медиа
Пријавите насиље:
Полиција: 192
Јединствени СОС телефон за Војводину: 0800-10-10-10, бесплатан позив радним данима од 10 до 20х
Аутономни женски центар – СОС телефон за подршку женама жртвама насиља: 0800 100 007, од 10 до 20х
Пријава насиља у породици (МУП): 0800-100-600
Kонтакти за жртве сексуалног насиља
Сексуално и свако друго насиље може се пријавити било којој полицијској станици на број 192.
Психичку, правну и лекарску помоћ жртве могу затражити и позивима на:
СОС линија за жртве насиља – 0800 222 003
телефон Центра за подршку женама – Јединствени СОС телефон за Војводину – 0800 101010
