Спрска православна црква и њени верници у суботу славе велики црквени празник посвећен светом Алимпију Столнику, у народну познатији и као Алимпијевдан које многе српске православне породице славе као крсну славу.
Алимпијевдан је крсна слава, која се слави у Срба иако је у црквеном календару обележена црним словом. Свети Алимпије у младости је служио као ђакон у данашњем Једрену.
На тај дан одлази се рано у цркву да би све било здраво у наредној години
Жељан усамљеничког живота, удаљио се на неко грчко гробље ван града, за које се веровало да је злехудо место пуно демона и нечистих сила. Ту је побоо крст и сазидао храм у част свете Јефимије, своје заштитнице.
Према предању, поред храма подигао је висок стуб, попео се на њега и ту у посту и молитвама провео 53 године. У почетку су се људи смејали његовом подвигу, а онда почели и да га поштују и да се окупљају око њега. Затим су ту никла и два манастира, женски и мушки, а монахиње и монаси изабрали су га за свог духовника. Наводно, овај праведник доживео је стоту годину и упокојио се 640. године.
Народна веровања и обичаји
Kод Срба постоји веровање да је Св. Алимпије прегазио кугу, зауставио губу, одбијао нездраве ветрове и чинио разна друга чуда. Празнују га сточари, па се на његов дан не упреже теглећа стока.
На тај дан одлази се рано у цркву да би све било здраво у наредној години.
