Према Закону о државним и другим празницима у Србији, јасно је назначено да православци на први дан крсне славе имају право да не раде. Међутим, у случају да крсна слава пада током викенда, ствар је мало другачија.
Портал Параграф, специјализован за правне прописе, објашњава како је то регулисано.
– За разлику од државних празника који се могу преносити на први наредни радни дан, у случају да један од датума када се празник празнује пада у недељу, верски празници из члана 4. Закона, не потпадају под то правило – наводи Параграф. То значи да уколико први дан крсне славе пада у недељу (или суботу), запослени нема права да „пренесе“ одсуство на први наредни радни дан.
Додатни слободни дани
На порталу Параграф констатују да је чињеница да се у пракси ретко доносе решења којима се утврђује право на одсуство, односно којима се утврђује обавеза рада запослених на дане празника. Та пракса произлази као супротна одредби члана 193. ЗОР („Запосленом се у писаном облику доставља решење о остваривању права, обавеза и одговорности, са образложењем и поуком о правном леку…“), а Инспекција рада у пракси често толерише изостајање решења, са циљем да се изађе у сусрет послодавцима и да се растерете додатне папирологије.
У супротном би послодавац сваком појединачном запосленом о праву на одсуство на дан празника или рада на дан празника морао да напише и уручи решење. И на крају, као и код државних празника, и код верских празника који се празнују нерадно, послодавац не може да их раднику рачуна у дане предвиђене за редовни годишњи одмор, већ су то „додатни“ слободни дани.
