На северној хемисфери зима ће званично почети 22. децембра у 4,27 часова. Овај дан је познат и као зимски солстициј, односно зимска краткодневница и биће најкраћи у овој години.
Најкраћи дан или почетак зиме обележава период од 24 часова током којег има најмање дневног светла у години. Након овог датума, ноћ постепено постаје све краћа, а дан све дужи. Ова појава се не догађа истог датума сваке године, некада се може десити 21. децембра, а некада 22.
Зима и Сунце
До ове појаве долази када је Северни пол окренут од Сунца, због чега на северној хемсфери почиње зима, а на јужној хемисфери лето. То је тренутак када је Сунце најближе Земљи, из тог разлога емитује најмање сунчевих зракова. Истовремено, ово је најхладнији и најкраћи дан у години.
Свој назив, зимски солстициј добио је од латинске речи солститиум, што значи мировање Сунца. Током краткодневнице Сунце у једном тренутку делује као да се не помера, због чега и носи овај назив.
Многи народи традиционално славе зимску краткодневницу, она је део многих култура широм света, чак је и део хришћанске културе.
Kраткодневица
Наиме, краткодневница је, према старом јулијанском календару, падала 25. децембра. Након промене календара, са јуијанског на грегоријански календар, тај датум се померио за 21. децембар. Ипак, хришћани су одлучили да се држе традиционалног датума и да Божић славе 25. децембра.
Дан ће 22. децембра трајати само седам сати и 49 минута, што је за скоро девет сати краћи дан него лети. Најдужа ноћ ове године ће трајати 16 сати и 11 минута.
