То је део холандског настојања да драстично смањи емисије азота, чији су главни извор сточне фарме.
Пољопривредници у Холандији организују протесте због циљева смањења емисија од октобра 2019.
И док се у Србији сточари боре за повећање сточног фонда, холандски фармери принуђени су да смање број својих крава.
Скоро 1,5 милијарди евра издвојено је раније ове године за компензацију пољопривредницима који добровољно затворе фарме које се налазе у близини природних резервата. Очекује се да ће око 3.000 фарми бити квалификовано.
Одлазећа владајућа коалиција жели да смањи емисије, претежно азотних оксида и амонијака, за 50 процената широм земље до 2030. године.
Зашто Холандија жели да затвори фарме?
Упркос оме што је мала, Холандија је други највећи светски извозник пољопривредних производа по вредности иза САД, наводи Еуронеwс.
Холандски пољопривредни извоз прошле године је вредео 122,3 милијарде евра, према националном заводу за статистику.
Интензивна пољопривреда довела је ову малу нацију у ситуацију да се бори са далеко вишим нивоима азотних оксида него што то дозвољавају прописи ЕУ. Ове емисије погоршавају климатске промене и могу наштетити биодиверзитету.
Како Холандија планира да потроши 28 милијарди евра на смањење емисија до 2030
Последњих година, владини предлози за смањење емисије азота укључивали су смањење броја стоке за трећину. Неки фармери су се плашили да ће се суочити са обавезним откупом како би постигли овај циљ.
Недавно одобрена добровољна стратегија укључује куповину и заустављање рада на фармама одговорним за велике емисије азота.
У мају је земља добила потврду од Европске комисије да су планови дозвољени према правилима о државној помоћи.
„Шеме ће побољшати услове животне средине у тим областима и промовисаће одрживију и еколошки прихватљивију производњу у сектору сточарства, без непотребног нарушавања конкуренције“, рекла је Маргретхе Вестагер, извршна потпредседница задужена за политику конкуренције, у изјави којом се одобрава помоћ.
Шта фармери мисле о шеми откупа?
Пољопривредна организација ЛТО рекла је да откупи морају бити „дизајнирани на такав начин да заиста нуде пољопривредницима који добровољно престану да на одговарајући начин заврше свој посао“.
Организација је такође позвала на „шеме транзиције“ које би пољопривредницима омогућиле да смање емисије азота користећи методе као што су техничке иновације или прелазак на друге пољопривредне активности.
„Ово је једини начин на који фармери могу донети информисану и добро промишљену одлуку о својој будућности“, рекао је ЛТО.
Политичка странка која се залаже за пољопривреду победила је на холандским покрајинским изборима у марту, наглашавајући дубину незадовољства међу пољопривредницима подстакнуто плановима за смањење азота. Раније ове године, холандска централна влада је задужила покрајинска законодавна тела да формулишу и спроведу тачне предлоге за смањење емисије азота.
Пољопривредници су прошле године одржали неколико великих демонстрација, блокирајући аутопутеве и складишта супермаркета у знак протеста против реформи које представљају као егзистенцијалну претњу њиховом начину живота.
Демонстрације су се прошириле и на суседну Белгију, где су стотине фармера прошлог месеца довезле своје тракторе у центар Брисела у знак протеста против планова за смањење загађења азотом.
Агромедија
