Уколико се нешто хитно не предузме, школама у Србији у наредних пет година недостајаће пет до седам хиљада наставника, упозорили су на недавном скупу у САНУ декани факултета у Београду који школују наставнички кадар.
Колико је ситуација алармантна довољно говори податак што су на смеру за наставника хемије ове године уписана три бруцоша, биологије – 2, физике – 7, математике- 3, географије – 20, српског језика 60, историје – 84. На факултетима кажу да је то историјски минимум.
Тренд наглог опадања интересовања за наставничке факултете кренуо је 2015. године. Те године на Математичком факултету у Београду било је 112 пријављених кандидата за полагање пријемног, а само годину дана касније број заинтересованих кандидата је преполовљен. Већ тада у школама у Србији недостајало је око 500 наставника математике и исто толико физике.
Данас је у школама највећи дефицит наставника математике, физике, хемије, информатике, немачког језика. Правилник о запошљавању у школи каже да у учионицу могу само наставници са мастер дипломом. Међутим, Правилник је једно, а реалност на терену нешто сасвим друго. Да би се одржала настава, директори су принуђени да ангажују мање стручан кадар, чак и апсолвенте са факултета.
Разлози да се бежи из просвете
Више је разлога што се бежи из просвете. Математичари, физичари, информатичари не желе да раде у школи јер у привреди могу да зараде много више. Осим финансијског момента, статус професије је данас врло низак, није вреднован на прави начин.
Декани осам факултета Универзитета у Београду, који имају смерове за наставнике, урадили су платформу којом се предлаже решења како би се повећало интересовање за наставничке смерове и решио дефицит кадрова у школама.
Стипендије, веће плате и враћање угледа просветним радницима- три су кључне ствари на којима инсистирају декани. Платформа је усвојена на Сенату и прослеђена Министарству просвете. Наставничка занимања, али и финансирање факултета били су главне теме састанка декана УБ проф. Владана Ђокића са министарком просвете Славицом Ђукић Дејановић који је одржан протекле недеље, пише „Еуронеwс“.
„Већа је вероватноћа да ће се неко вратити у свој крај и држати наставу уколико му је обезбеђена стипендија и радно место након завршеног факултета. Тешко ћете неког из Београда мотивисати да оде у Црну Траву или Босилеград да предаје“, навео је Роглић.
Декани су указали и на проблеме факултета који имају наставничке смерове, јер се уписује мали број студената, а акредитација студијских програма је пола милиона динара и то факултет мора да плати из сопствених средстава.
„Ми уписујемо мали број студената, а држава је прописала да је норма групе за прву годину на нашем факултету 70 студената. Ми када упишемо два или три студента, држава то не препознају као посебну групу и комплетно њихово школовање практично пада на терет осталих студената на факултету. Ми морамо да ангажујемо наставнике за њих, а не добијамо финансирање за ту студијску групу“, појаснио је он.
Нико неће у наставнике
Роглић каже да није изненађење што нико неће у наставнике, јер је плата наставника испод просечне плате у Србији. Став декана је да плате у просвети треба да буду 30 до 50 одсто веће од просечне плате у Србији, да би се стимулисали млади људи да уписују наставничке факултете.
Осим финансија, важан је и статус наставника. Некада су уз лекара и свештеника, учитељи и наставници били утицајни људи у заједници. Њихово мишљење било је важно за све друштвене теме. Данас се слика драстично променила.
„Статус наставника се мора променити. То се односи на однос ученика према наставницима, однос родитеља према наставници. Они су данас буквално на отвореној линији фронта према деци и према родитељима, али и друштву у целини. Ми се залажемо да се њима врати статус какав су некада имали“, навео је Роглић.
Неопходно је, додаје, да се уради озбиљна ревизија наставних планова, програма, стандарда и да се види да ли има простора за редукције и на који начин побољшати квалитет образовања.
То што постоји озбиљан раскорак између Правилника о образовању наставника и оног што се може видети на терену (ко данас предаје у школама), Роглић каже да се и о томе мора отворити шири друштвени дијалог, урадити озбиљна анализа и дати препоруке.
„Да ли може инжењер да предаје математику. Сматрамо да не може. Ја се не бих усудио, као универзитетски професор, да одем у основну и средњу школу да предајем деци. Наставник мора да зна како ће се спустити на њихов узраст и како њима објаснити неке ствари. Код нас на смеру наставе хемије има много предмета који су је посвећени тој теми, да наставник када изађе пред ученике може квалитетно да држи наставу“, навео је он.
У Финској млади се утркују за наставничке факултете
Проблем у просвети нема само Србија. Према писању горенаведеног медија, Немачка је недавно изашла са податком да јој недостаје 30.000 наставника, Пољској 20.000 наставника, Мађарској 16.000. Такође, француско министарство образовања је навело да је 4.000 од око 27.300 радних места за наставнике остало упражњено током прошле школске године.
Са друге стране, у Финској се велика пажња посвећује образовном систему, који данас важи за један од најбољих на свету, пише „Еуронеwс“.
Саму Сеитсало, директор финске Националне агенције за образовање недавно је за Еуронеwс Србија рекао да је Финцима требало времена да направе функционалан образовни систем.
„Почели смо седамдесетих година да се тим бавимо. Тада смо одлучили да имамо опште јавно образовање, образовање за сву децу а не само за надарене“, рекао је он за Еуронеwс Србија.
Додао је да је један од кључних елемената у образовном систему квалитет наставника.
„Све наставно особље у Финској има магистарске дипломе, а овим тога морају да имају стална усавршавања. Остављамо велики простор наставницима да бирају начин како ће да предају, а ми стварамо оквир за наставни план и програм. Замисао је да они подучавају децу сагледавајући њихову личност“, појашњава он, а пише „Еуронеwс“.
