Просечна пензија у Србији износи 39.874 динара. Међутим, ко још за време радног века почне да уплаћује новац у приватни пензијски фонд, може да рачуна на макар мало лагодније дане у старости, јер ће поред државне пензије, сваког месеца примати додатни износ који је претходних година уштедео.
У добровољне пензијске фондове уплаћује више од 200.000 грађана наше земље.
Ови фондови омогућавају својим корисницима да уплаћују новац у складу са сопственим могућностима – када могу и колико могу.
Како би се проверило да ли на овај начин животни стандард након завршетка радног века заиста може да се побољша, израчунато је колико ће корисник који је 10 година вршио редовне уплате од по 500, 1.000, 2.000 месечно добијати касније, када се пензионишу. Рачуница важи и за оне који уплаћују по 5.000 и 10.000 динара.
Период уплате у нашем примеру је 10 година, а рачуница је да се касније исто толико средства и исплаћују кориснику.
Да ли се исплате мале уплате?
Почето је са износом од 500 динара, иако постоје приватни пензијски фондови у којима може да се уплати мање, и по 200. Ако би радник сваког месеца, током 10 година радног века, уплаћивао по 500 динара, на крају би могао да, поред пензије, прима додатних 880 до 940 динара сваког месеца. Висина овог износа зависи од приватног фонда који корисник одабере, с обзиром на то да се међу њима разликују приноси, односно проценти зараде.
Потом, узет је и принос дупло веће месечне уплате, односно 1.000 динара. За 10 година редовних уплата у овом износу, грађани могу да осигурају да као пензионери добијају, на пензију коју су зарадили на послу, додатних 1.760 до 1.890 динара, зависно од фонда.
Осетно већа пензија са уплатама од 5.000
Искоришћен је још већи износ, 2.000 динара месечно, а радник који редовно уплаћује овај износ, када одлучи да почне да повлачи средства, добијаће додатних 3.530 до 3.780 динара сваког месеца у наредних 10 година.
На први поглед, ови износи можда делују недовољно, али корисник у сваком тренутку може да одлучи да уплати више, па тако и повећа крајњи износ који ће му бити исплаћен. Тако са уплатама од по 5.000 динара месечно, приватна пензија износи 8.820, а са 10.000 је 17.640.
Такође, новац може да се уплаћује све до 70. године живота.
Иначе, максимални износ неопорезивих уплата у добровољне пензијске фондове је 7.529 динара, што значи да уплате мање од ове суме неће бити опорезоване.
Пензија без обзира на радни стаж, а може и да се наследи
Износ који ће уплаћивати, корисник бира сам, а иако фондови имају минимум за уплату, он није велики – 200 динара. Такође, уплата може да се мења, односно корисник једном може да уплати 1.000, други пут 200, а трећи пут 10.000 динара.
Корисник може да бира и колико често ће уплаћивати новац, што може да ради редовно, једном месечно, али и повремено, а са уплатама може да престане када буде желео.
Иако приватна пензија није повезана са радним стажом, корисник фонда мора да има најмање 58 година како би почео да добија средства која је раније уплаћивао.
Корисник сам бира на који временски период ће му пензија бити исплаћена – може одабрати да то буде једном месечно, али и неки други период.
Такође, у приватне пензијске фондове могу да уплаћују и незапослени, с обзиром на то да, за разлику од државних пензија, радни стаж није услов за исплату новца.
На крају, приватна пензија је и наследна, а корисник приликом потписивања уговора треба да одабере особу која ће, у случају његове смрти, наследити новац.
