Од 1.560 бензинских станица, скоро половина се налази у сеоским подручјима. Како упозоравају, угрожено је пословање 103 компаније са готово 800 пумпи, чијим затварањем би посао изгубило око 4.000 запослених. То значи да би толико породица у руралним крајевима остало без прихода.
Власници малих станица упозоравају и да се аграрне картице често злоупотребљавају и препродају другим фирмама.
– Како велики број пољопривредних произвођача није солвентан (ликвидан), а дизел са картицом се мора платити готовином, они нису у прилици да користе аграрне картице – наводе мале пумпаџије. – Уз одређену накнаду они те картице уступају малим, средњим предузећима, превозницима и таксистима. Значи, аграрна картица у највећем броју случајева не служи својој сврси, нити је бенефит за велики број пољопривредних произвођача, како је замишљено.
Они подсећају да је највећи добављач нафтних деривата НИС и да се мале пумпаџије углавном снабдевају код њих, што је, како кажу, функционисало док нису уведене аграрне картице.
– Као резултат тога увелико почиње затварање малих бензинских станица, пре свега оних који су у сеоским подручјима, а у промету им је заступљено велико учешће деривата, односно оних које немају пратеће садржаје попут кафића, продавнице, мењачнице – наводе мале пумпаџије. – Уколико се аграрне картице не укину, следећи на реду смо и сви ми који имамо по неки од тих садржаја, пошто нам то само одлаже агонију.
Новости
