У руке читалаца, а у издању паланачког Књижевног клуба „21“, стиже нова књига Љиљане Милосављевић под насловом „Да ти нешто кажем“. Њене странице испуњава кратка прозна форма писана на разнородне теме једноставним и једрим језиком. На ово дело пригодан осврт учинила је Панчевка Бранка Зенг.
Она већ у првој реченици, инспирисана свакако насловом, подсећа да се увек има шта казати, уз напомену да за то само треба имати слуха и жељу „да се чујно или виђено запише да не одлепрша као птић из гнезда.“
Зенг у наставку наводи да „трептаји у времену постојања, чувани у записима ауторке, одушевљавају својом посебношћу“ и терају на размишљање. Приче као да извиру из дубоког кладенца и у књизи се смењују филмском брзином.
„Свака је прича посебна“ – оцењује Бранка Зенг – и наводи „да су садржајно пуне.“
Она примећује да кратке приче пишу они који имају шта да кажу и који реч доживљавају као благо које се не расипа.
Списатељица Љиљана Милосављевић се у својој новој књизи обраћа колегама писцима, које добронамерно упозорава:
„Драги писци, који о свом трошку штампате књиге, не поклањајте их свакоме! Дајте их фризеру у знак захвалности што вас је лепо ошишао, мајци ако још хода земљом, пријатељима који вас воле, возачу аутобуса који стаје тамо где вам одговара, лекару који вас је погледао, и свако оном који вам се насмешио и љубазно на шалтеру дочекао, у библиотеку однесите можда ће је ставити на видном месту…“
На крају поручује:
„Пишите, само пишите да вам души буде лакше, а да ли ће неко осим вас то читати, није ни важно. У читанке ући нећете, избрисали су и многе знане писце. Не љутите се на оне који мисле да су бољи од вас и не поносите се превише својим делом…“
Драгољуб Јанојлић
