Отварање првог Еката фестивала у Крњеву-Среда, 3. јун у 18 часова

КУЛТУРА

Autor: Паланка данас

Link kopiran u privremenu memoriju!

Први Еката фестивал биће отворен у среду, 3. јуна 2026. године у 18 часова, у
простору Еката Естате у Крњеву. Фестивал се отвара изложбом Радомир Дамњановић
Дамњан и Горгона: континуитет концептуалне праксе, посвећеном једном од
најзначајнијих уметника послератне југословенске и европске уметности, уз
контекстуални осврт на деловање загребачке уметничке групе Горгона. Након
отварања изложбе, програм ће се наставити концертом Београдског џез оркестра у
Атријуму Еката Естатеа, с почетком у 19 часова.
Појединачне или карте за све фестивалске дане можете набавити путем Tickets plaforme

Крњево као нова тачка на мапи европске уметности
Овим програмом Еката Естате започиње нови изложбени циклус реализован у сарадњи
са Фондацијом Маринко Судац из Загреба, једном од најважнијих регионалних
институција посвећених истраживању, очувању и међународном представљању
авангардних и неоавангардних уметничких пракси. Изложба Радомира Дамњановића
Дамњана прва је у низу пројеката који ће се током наредне три године представљати у
Екати, с намером да се кроз пажљиво конципиране изложбе отворе кључна питања
уметности друге половине 20. века и њене савремене релевантности.

Радомир Дамњановић Дамњан и Горгона представљени као део европске историје авангарде
Изложба Радомир Дамњановић Дамњан и Горгона: континуитет концептуалне праксе
доноси фокусиран увид у Дамњанов уметнички развој, од краја педесетих година до
најновијих радова, укључујући циклус Слике из 2019/2020. године. Кроз селекцију радова
различитих периода изложба прати уметников пут од ране сликарске фазе и постепеног
напуштања традиционалног схватања слике, преко кључних концептуалних помака и
истраживања медија, до каснијих радова у којима се питање слике поново отвара као
сложен простор мишљења, структуре и значења.
Дамњаново дело заузима посебно место у историји уметности јер се не може свести
на једну дисциплину, медиј или формални поступак. Његова пракса развијала се кроз
сликарство, цртеж, концептуалне радове и перформативне акције, увек са јасном свешћу
о томе да уметничко дело није само предмет, већ и мисаони процес, одлука, геста и
систем односа. Управо зато ова изложба не приступа Дамњановом опусу као
затвореној ретроспективи, већ као живом континуитету једне од најдоследнијих
концептуалних позиција у послератној уметности региона.
Посебан значај изложбе огледа се у њеном повезивању Дамњановог опуса са
историјским и теоријским хоризонтом Горгоне. Дамњанова изложба у Студију Г у Загребу 1962. године представља једну од важних тачака сусрета са уметницима и
теоретичарима који су, у локалном и међународном контексту, на изузетно рани и
доследан начин преиспитивали аутономију уметничког дела, границе уметничког израза и саму природу уметничког чина.

Еката Естате успоставља нови програмски правац
Овом изложбом Еката Естате отвара нови програмски правац и јасно поставља
амбицију будућих изложбених пројеката. Еката се не обликује само као место
догађаја, већ као простор у којем се уметност представља са свешћу о њеној
историјској тежини, савременој релевантности и могућности шире културне размене. У том смислу, изложба Дамњана и Горгоне означава почетак програма који у Крњево
уводи уметничке појаве од изузетног значаја и отвара их новој публици, регионалном
контексту и међународном дијалогу.

Џез као звучни еквивалент концептуалне слободе
Вече отварања биће заокружено наступом Београдског џез оркестра, који окупља
истакнуте српске џез музичаре, на челу са вокалном солисткињом Александром
Бијелић. За ову прилику оркестар припрема посебан репертоар који обухвата различите
музичке правце, од аутентичног свинга и џеза, преко популарне и филмске музике, до
раскошних вокалних аранжмана. Програм доноси светске класике и препознатљиве
композиције домаћих аутора, обликоване као свечано музичко путовање кроз
различите епохе, стилове и атмосфере.
Отварањем првог Еката фестивала, Еката Естате успоставља се као ново место
сусрета уметности, музике, архитектуре и међународне културне сарадње, са
амбицијом да важне уметничке појаве представи у савременом и јавно релевантном
оквиру.

О Дамњану:
Радомир Дамњановић Дамњан (1935 – 2025) био је један од кључних представника
концептуалне уметности на простору бивше Југославије те умјетник који је редефинисао границе слике и мишљења. Каријеру је започео крајем 1950-их, развијајући рад од минималних пејзажа и геометрије ка радикалним концептуалним истраживањима.
Важан тренутак његовог раног развоја представља сарадња са загребачком групом
Горгона, у оквиру које је 1962. године имао самосталну изложбу у Студију Г у Загребу.
Његови пејзажни циклуси из тог периода, посебно серија „Плаже“, познати су по сведеном, медитативном изразу и атмосфери блиској идејама Горгоне о редукцији, тишини и дематеријализацији уметности.
Током више деценија рада Дамњан је деловао кроз различите медије – сликарство, цртеж, фотографију, филм, видео, перформанс и инсталацију – доследно преиспитујући границе уметничког дела. Од 1974. године живео је и радио у Милану, где је умро у јулу 2025. године.
Међународно признање стекао је већ почетком 1960-их, излагањем на значајним
манифестацијама попут Бијенала у Сао Паулу 1963. године, доцументе у Каселу 1964, Бијенала у Сан Марину, 1065 и Венецијанског бијенала 1966. године. У каснијим радовима,укључујући циклус Слике (2020), наставио је да истражује однос слике, објекта и савремених технологија, остајући доследан експерименталном приступу до краја каријере.

О Горгони:
Горгона (1959–1966/68) је била уметничка група из Загреба која је окупила низ утицајних
уметника, историчара уметности и ликовних критичара. Њено деловање темељило се на идејама егзистенцијализма, нихилизма, апсурда и зен-будизма. Као прото-концептуална група, Горгона је кроз своје активности преиспитивала и померала границе уметности, чиме је постала једна од кључних појава светске уметности 1960-их година.
Један део њихове праксе, под називом Колективни рад, обухватао је различите концептуалне задатке (писане, изведене или реализоване у форми акција), надовезујући се на наслеђе Даде, као и на савремене токове попут француског Новог таласа и Флуxуса. Оснивач Горгоне, Јосип Ваништа, покренуо је 1961. године оно што је данас у историји уметности познато као „књига уметника“ — анти-часопис Горгона (11 бројева, 1961–1966).
Паралелно с тим активностима, група је у периоду од 1961. до 1962. водила један од
најзначајнијих независних изложбених простора у региону — Студио Г, смештен у „Радионици за уоквиривање слика Шира“ у центру Загреба, где је реализовано 14 изложби домаћих и међународних уметника.
Група Горгона и њени чланови данас су препознати као равноправни и иновативни учесници европске уметничке сцене након Другог светског рата, а њихова дела налазе се у збиркама најугледнијих музеја света, укључујући МоМА у Њујорку, Центре Помпидоу у Паризу, мумок у Бечу, МуХКА у Антверпену и Тате Модерн у Лондону.

Tagovi

Autor: Паланка данас