Ова одлука означава прекретницу, јер сада плата током трудничког одсуства улази у обрачун зарада за породиљску плату, што отвара нова питања и могућности за жене које су биле суочене са неравноправним положајем у прошлости.
Да ли труднице које су биле у неравноправном положају сада имају право на обештећење и на који начин то право могу да остваре, у емисији „Уранак“ на телевизији К1, разговарамо са Татјаном Мацуром, чланицом Удружења „Маме су закон“.
– Ово је нова одлука Уставног суда Србије која се односи на делове члана 13. став 1, који говори о томе на који начин се женама, које имају уговор о раду, обрачунава накнада зараде и одсуства са рада ради неге детета. Пре него што је одлука ступила на снагу, у обрачун зарада није улазио период коришћења трудничког боловања. Након што је ова одлука ступила на снагу 14. фебруара ове године, сада ће женама у обрачун накнада, уколико су користиле трудничко боловање, ући и та накнада, као и будуће накнаде након што се жена породи и крене да користи своје породиљско боловање и одсуство са рада ради неге детета. Ово није прва одлука Уставног суда, јер се ова одлука конкретно односи на могућност жена, даје им прилику да остваре обештећење, уколико су њихова права повређена због претходне верзије закона. Ова верзија пружа могућност женама које имају решење, које је старије од 19. априла 2019. да по аутоматизму, уколико су користиле трудничко боловање, могу да затраже ревизију својих решења. Међутим, у међувремену између ове одлуке Уставног суда и ступања на снагу овог закона, била је још једна одлука Уставног суда, на основу које су жене, које су се породиле од 1. јула 2018. године, па до ступања те прве одлуке Уставног суда, такође оствариле право на обештећење, а да би то право оствариле, добиле су нова решења са новим датумима.
Иако се у медијима појавила информација да одређене жене које су се породиле од 1.јула 2018., па до априла 2019., неће имати право на обештећење, Татјана Мацура каже:
– То није потпуна истина, с обзиром да ће жене које су по претходној одлуци Уставног суда оствариле право на обештећење, тако што су добиле нова решења са новим датумима, имати могућност да искористе то право и по новој одлуци Уставног суда. Жене могу затражити обештећење од јединица локалне самоуправе. На сајту Министарства за бригу о породици издата је инструкција која је вероватно доступна и локалној самоуправи. Жене које сматрају да треба да поднесу захтев за обештећење то ће учинити у органима који су им првобитно издали решења када су отварале породиљско, односно одсуство ради неге детета – каже Татја Мацура.
Одлука Уставног суда има везе и са радним стажом породиље
– Та жена која није користила трудничко боловање и која је радила до последњег тренутка, у њен обрачун зараде су ушле зараде. Код оних жена које су из медицинских разлога морале да одржавају трудноћу због компликација, током одржавања трудноће морале су имати отворено трудничко боловање. Оне то нису урадиле из обести, већ зато што су биле принуђене. Уставни суд је због тога написао ову одлуку и рекао је да је неправедно да ове жене које су морале да одржавају трудноћу имају зараду током тог периода која не улази у обрачун за породиљско одсуство. То није важно у свим случајевима. Вероватно ће бити бесмислено да подносе све жене, јер има пуно оних који имају три године радног стажа и самим тим се њихове накнаде током породиљског и одсуства са рада ради неге детета због неколико месеци трудничког одсуства неће битно утицати на решења која су добили. Али код оних жена које су биле запослене тек неколико месеци, то колико су провеле на трудничком боловању ће свакако направити разлику и било би пожељно да оне затраже обештећење.
Татјана Мацура објашњава и шта ће захтевати обештећење:
– Свака жена која сматра да је на било који начин оштећена, односно да је примала мању накнаду него што је очекивала због чињенице да неко није урачунао трудничко одсуство, моћи ће да поднесе захтев у јединицама локалне самоуправе. Захтев је доступан на сајту Министарства за бригу о породици, где може затражити ревизију свог иницијалног решења које је добила од јединица локалне самоуправе.
На питање, да ли све жене треба да поднесу захтев, каже:
– Нема смисла да све жене подносе захтев, јер постоје оне са много више радног стажа и једноставно код њих та рачуница нема никаквог смисла, јер би дошле скоро на исто или би умањиле своје накнаде што је бесмислено. Са друге стране, жене које имају мало радног стажа, посебно ван градских зона, суочавају се са већим изазовима. Постоје разлике јер жене у том најрепродуктивнијем периоду живота тешко долазе до сталног запослења, посебно у срединама где контрола радника односно послодаваца није на високом нивоу, као што је то случај у урбаним срединама. Упознала сам доста жена из Ниша које годинама раде, али нису пријављене, и које послодавци пријављују тек када остану у другом стању, па су принуђене да одржавају трудноћу. Код њих ће се заиста осетити та разлика, за разлику од оних жена које су од првог дана биле пријављене на уговор о раду и имају године радног стажа; код њих се та разлика неће видети и нема потребе да их оптерећује било шта око ове одлуке Управног суда. Жене које су имале мало радног стажа, код којих није било пре отварања трудничког боловања 18 месеци, код њих ће се направити та разлика и њима би било пожељно да поднесу захтев за обештећење – каже Татјана Мацура и објашњава да се ова одлука Устанвог суда не односи на жене предузетнице:
– Уставни суд не доноси одлуке о свим питањима истовремено. У зависности од тога какве се иницијативе или жалбе покрећу, Уставни суд реагује. Овде је суд експлицитно одлучивао о ставу члана 13, ставу 1, који се односи на жене које имају уговор о раду. Данас рећи да је неправедно донета одлука у односу на предузетнице или жене на привременим пословима или на неке друге категорије жена је нетачно, јер суд о њима у овом тренутку није одлучивао. Последице ове одлуке се односе искључиво на жене које су пре одласка на породиљско са својим послодавцем имале закључен уговор о раду. Неколике друге одлуке Уставног суда су претходно имале последице на статус жена које се баве предузетништвом или имају неки други радни ангажман, али ова конкретна одлука Уставног суда и конкретно овај члан закона, о којем је овај пут Уставни суд одлучивао, односе се на жене које су имале уговор закључен са послодавцем.
Она је објаснила колики су рокови за подношење жалби.
– Рок за жене да поднесу захтев за обештећење у јединицама локалне самоуправе је шест месеци од ступања на снагу одлуке Уставног суда, што је негде половина августа. Жене не треба да паниче; постоји инструкција Министарства за бригу о породици која је доступна женама на само два клика. Уколико њихова иницијална решења, без обзира на то како су до њих дошле, било по претходној одлуци Уставног суда или на други начин, спадају у оквир ових датума и ако њихова решења нису старија од 19. априла 2019. године, оне могу поднети захтеве за обештећење – додаје.
Ко доноси инструкције за примену ове одлуке Уставног суда?
– Надлежно министарство од 2018. године до данас била су два министарства, а данас је то само Министарство за бригу о породици и демографију. Надлежност овог министарства јест примена закона о финансијској подршци породици са децом – објашњава Татјана Мацура и открива да ли се очекују још неке измене закона:
– Председник је најавио још неке измене које ће се односити на повећање једнократних накнада за жене које рађају своје прво дете. Ови износи су већ сада значајно повећани. У овом тренутку износе 377 хиљада динара, накнада за прво дете, и постоје родитељски додаци који иду од првог до четвртог детета, а сада је најављено и повећање на пола милиона које ће ићи на рачун породиља које рађају прво дете. Оно што ја очекујем су и измене за предузетнице. То није у домену Министарства за бригу о породици и демографска питања, већ је то у надлежности Министарства здравља, тачније, то је у вези са законом о здравственом осигурању. То је једна од иницијатива Удружења „Маме су закон“, да се женама које самостално обављају неку делатност, а које су приморане да одсуствују са рада, обрачуна накнада од 100 посто према решењу које су добиле од пореске управе.У овом тренутку, према здравственом осигурању, њима је обрачун тих накнада 50 посто, за разлику од других жена које по неким другим уговорима имају право на 100 посто накнаде. Надам се да ће се и овај проблем решити у будућности – закључила је Татјана Мацура у емисији „Уранак“ на телевизији К1.
К1
