Овогодишњи нерадни дани почеће са Празником рада у нашој земљи. 1. и 2. мај стандардно се празнују нерадно, а одмах на њих се надовезују нерадни дани за Ускрс од 3. до 6. маја. Дакле од 1. маја па све до Ђурђевдана многи ће се одмарати.
Школски распуст ће се поклопити са нерадним данима. Распуст креће 29. априла, па многи родитељи узимају и слободне дана како би у потпуности искористили и ускладили свој одмор са пролећним распустом.
„Код многих неће бити спајања празника“
Ранка Савић напоменула је раније да би Влада Србије требало „да поведе више рачуна о одмору и задовољству радника“ у контексту тога да велики број земаља ЕУ прелази на скраћење радног времена, односно на четвородневну радну седмицу и да тај експеримент по свим досадашњим показатељима уопште не утиче негативно на продуктивност и остварење профита компанија.
Додаје такође да и европска пракса познаје „спајање“ празника са викендом, чиме се и у државама ЕУ добијају мини-одмори.
– Реално, тај овогодишњи мини-одмор у Србији од 1. маја до Васкрса испоштоваће онај послодавац који то може, зависно од делатности и природе посла, али је извесно да до великог спајања неће доћи код већине и да свих шест нерадних дана неће моћи да искористе сви запослени. Али оно што јесте суштина и што стално понављамо јесте та огромна заблуда да су Срби нерадници, да спајају све могуће празнике и да празнују до бесвести. То није тачно и званична статистика говори да тога имамо најмање у односу на земље ЕУ – закључује председница АСНС.
Ево како да спојите нерадне дане
Наиме, наредни предах од посла нас чека од првог маја, односно Празника рада који пада у среду и другог маја, односно четвртка.
Затим већ у петак, 3. маја, пада Велики петак, а онда и те недеље, односно 5. маја Васкрс. Нерадни дан је и 6. мај, односно Васкршњи понедељак.
Уколико вам је остало дана од годишњег одмора, један од предлога је да узмете четири радна дана (уторак, среду, четвртак, петак) и да добијете 12 дана одмора, пошто све то спајате са викендом који следи.
Или, многима „безболнија“ опција – 29. и 30. април, па да онда спојите до 7. маја, што опет није мало.
Након мајског одмора нерадни дан запослене чека тек у новембру и то 11. новембра, који пада у понедељак, када обележавамо Дан примирја у Првом светском рату.
Поједине фирме понекад прибегну и колективном годишњем одмору када је, на пример, период слава.
Колективни годишњи одмор је, подсетимо, период када један сектор фирме или цела фирма користи одмор у исто време током којег је рад обустављен потпуно.
Ко буде радио следује му 210 одсто дневнице
Према Закону о раду, запослени који ради на дан празника који је по закону нерадан дан има право на увећану зараду у висини утврђеној општим актом и уговором о раду, а најмање 110% од основице. Основицу за обрачун увећане зараде чини основна зарада утврђена у складу са законом, општим актом и уговором о раду. Увећање од 110% примењује се на уговорену сатницу, те запослени прима 100% редовне зараде (дневнице) + 110% редовне зараде (дневнице).
Запослени који ради на дан државног празника практично ће примити 210% уговорене дневнице ако тог дана буде распоређен на рад.
Нерадни дани до краја 2024. године
1. мај – Празник рада
2. мај – Празник рада
3. мај – Велики петак
5. мај – Васкрс
6. мај – Васкршњи понедељак
11. новембар – Дан примирја у Првом светском рату
(Пинк)
