Тако бисте, на пример, за истребљење скакаваца морали да платите 9.000 динара, за бубамаре 15.000, а за неке и по више десетина хиљада динара.
Законска иницијатива за строже казне за убијање животиња изазвала је велику пажњу јавности и активиста за права животиња широм наше земље.
Казне су иначе прописане по одштетном ценовнику за утврђивање висине накнаде штете проузроковане недозвољеном радњом у односу на строго заштићене врсте. Убијање животиња строго је забрањено, а за овакав потез можете добити не само новчану, већ и затворску казну.
Забележено је да је у Србији због убијања животиња осуђено укупно 299 људи у периоду од 2006. до 2022. године.
Ако направимо паралелу са казнама за убиство човека, од 5 до 15 година за „обично“, а најмање 10 година или доживотни затвор за „тешко“ убиство, можемо видети да мере које важе за убиство животиња и нису тако бизарне. Многи осуђују да су предузете мере преоштре и да се не могу мерити животи људи и животиња, али се исто тако слажу да починилац показује насиље према живом бићу које се треба казнити.
У Кривичном закону убијање и злостављање животиња, према члану 269, гласи „Ко кршећи прописе убије, повреди, мучи или на други начин злоставља животињу, казниће се новчаном казном или затвором до две године. Ако је услед дела из става 1. овог члана дошло до убијања, мучења или повређивања већег броја животиња, или је дело учињено у односу на животињу која припада посебно заштићеним животињским врстама, учинилац ће се казнити новчаном казном или затвором до три године. Ко из користољубља организује, финансира или је домаћин борбе између животиња исте или различите врсте или ко организује или учествује у клађењу на оваквим борбама, казниће се затвором од шест месеци до три године и новчаном казном.“
Међу најскупљима јесте мрки медвед, а за убијање ове животиње можете платити вртоглавих 1.000.000 динара, док су црни орао, орао крсташ, белоглави суп нешто јефтинији 500.000 динара.
За убијање пужева и жаба казна износи 1.200 динара, док је на изненађење многих бубамара чак 15.000 динара.
Уколико змијама онемогућите основне потребе у виду кретања, активности или било шта што јој је потребно, за такво кривично дело речено је да је прописана новчана казна или казна затвора до две године. У зависности од врсте и степена њене заштите, прописане казне се крећу од 40.000 до 100.000 динара.
Према правилнику, новчане казне за убијање животиња су следеће:
Видра и степски твор – 250.000 динара
Дивља мачка – 200.000 динара
Дабар – 120.000 динара
Хрчак – 80.000 динара
Патке и гуске – 75.000 динара
Ласице – 60.000 динара
Слепи миш, различите врсте – од 45.000 до 55.000 динара
Риђи шумски мрав – 40.000 динара
Вране и врапци – 30.000 и 25.000 динара
Јеж – 28.000 динара
Јеленак – 12.500 динара
Лептир – 10.000 динара
Скакавац – 9.000 динара
Зрикавац – 8.200 динара
„Сама процедура пријављивања изгледа једноставно, по добијеној пријави о убијеној животињи, Министарство за екологију и заштиту животне средине, обавештава полицију и тужилаштво, а они заједно са запосленима у Заводу за заштиту природе Србије излазе на терен. На лицу места се води записник о којој заштићеној врсти је реч, док полиција и тужилаштво воде истрагу о утврђивању починиоца. Републичка инспекција за заштиту животне средине утврђује узрок смрти заштићене врсте. Међутим, кривац углавном не буде пронађен, а спор се завршава кривичном пријавом против НН лица“, појашњавају у Управи за ветерину.
(Курир.рс/Телеграф)
