Њега Црква назива светиоником Православља, утврђењем и учитељем, добротом монаха, солунском похвалом и орденом премудрости. Његова дела улазе у најмудрију богословску литературу. Мошти му почивају у Солуну, где се сматрају чудотворним.
Свети Григорије је и учитељ исихазма, мистичног покрета насталог на Светој Гори, где се и Григорије замонашио. Исихасти сматрају да се сабраношћу, тиховањем и усрдном молитвом може доживети и угледати божанска светлост, као што су то доживели свети апостоли при преображењу Христовом на Тавору.
Према манастирском писању, већина људи прави грешку тиме што траже само лепе и угодне ствари и догађаје, који им омогућују да што лакше и са што мање труда живе свој живот.
Када се почне окретати друга страна медаље – са тешкоћама, мукама и страдањима, које су у животу нераздвојне од лепих и угодних ствари – тада они почињу да траже излаз из невоља које су их задесиле.
Тада почињу да мисле о Богу и полако долазити у храм Божји, да би ту потражили утеху и избављење од својих невоља.
Другу недељу Великог поста треба испостити на води од понедељка до петка, док је у суботу и недељу дозвољено јести храну спремљену на уљу. Риба у Пачистој недељи није дозвољена.