Сматра се једном од најопаснијих болести паприке. Симптоми су различити,
зависно од фенофазе у којој је остварена зараза, места инфекције, односно биљног органа
и спољашњих услова. Узрочник болести пламењаче напада паприку у свим развојним
стадијумима.
У топлим лејама изазива полегање расада јер младе биљке паприке могу
бити заражене у пределу кореновог врата, који некротира, уочава се мрка зона ткива и
оболеле биљке полежу. На отвореном пољу труљење стабала у нивоу земље, биљке се
постепено суше и угињавају. Ово труљење се шири према корену и навише. Такође може
доћи до заразе плода директно или преко петељке.
Болест се одржава у земљишту на зараженим биљним остацима. На пролеће,
растом температуре земљишта, започиње циклус заразе. Разноси се при наводњавању или
јачим кишама. Вода их разноси од биљке до биљке. Заражене биљке нагло вену и суше се.
Мрка некроза се јавља и на горњим деловима стабла или бочним гранама, најчешће у
пазуху листа. Гљива преко лисне петељке може да продре и у лиску, што је ређа појава.
На лишћу се у почетку јављају ситне тамнозелене пеге, које се временом повећавају и
суше.
Плодови паприке бивају заражени кроз петељку, продирањем патогена из
зараженог стабла. У условима повећане влажности захваћени делови плода добијају
тамнозелену боју и омекшавају, а на њиховој површини се јавља беличаста превлака. Ако
после инфекције наступи период сувог и топлог времена плодови се смежуравају и суше, а
месо плода се распада, тако да од плода остане само провидна покожица. Овако сасушени
плодови остају причвршћени на биљци.
Нападнути плодови потпуно пропадају код јаче заразе, и у тим случајевима
производња паприке се доводи у питање. Последице ове болести могу значајно умањити
принос као и квалитет плода.
Пламењача паприке је озбиљна болест и против ње се треба пре свега борити
превентивним мерама. Мора се водити рачуна о хигијени у расаднику а такође треба
мењати парцеле. Заливање каналима може се пренети зараза на коренов врат од биљке до
биљке док вештачка киша преноси на надземне органе.
Хемијска средства треба користити превентивно, зависно од временских услова.
Изузетно водити рачуна о каренци препарата јер користимо свеже плодове у исхрани.
Заштита паприке од Phytophthora capsici је прилицно сложена и обухвата низ мера.
Користити дезинфикован супстрат за производњу расада. За заштиту паприке од
проузроковача пламењаче по расађивању могу се примењивати фунгициди који делују на
гљиве рода Phytophthora.
Превентивне мере борбе:
1. Пре свега треба користити здрав расад.
2. Паприку треба гајити бар у трогодишњем плодореду.
Хемијске мере борбе:
У периоду расада се препоручује коришћење препарата на бази пропамокарб-
хидрохлорид који се користи заливањем. Фолијарно у расаду као и у пољу се користе
препарати на бази бакра, хлороталонил, азоксистробин, металаксил…
Трикић Никола ПССС Смедерево