Осетан пад температуре у протеклих неколико дана, променљиво, ветровито време, местимично са кишом и пљусковима са грмљавином, као што су и прогнозирали метеоролози имали су повољан утицај на усеве у Србији.
Иако су на на већем делу територије Србије забележене слабе кише, оне су дошле у прави час, јер је пре тога био дуг период сувог времена, објавио је Републички хидрометеоролошки завод Србије (РХМЗ) још у извештају за другу седмицу маја о агрометеоролошким условима на целој територији земље.
Како је наведено, падавине су наквасиле површински слој земљишта и омогућиле равномерније ницање и раст изданака пролећних усева, а такође су, како се истиче, пријале и озимим житима које се налазе у фази цветања. Истовремено, за оптималну влажност земљишта и почетне фазе развоја биљака биле су неопходне нове падавине.
– И до тих падавина, које су жељно ишчекивали сви ратари је и дошло. Не само произвођачи кукуруза већ и других озимих култура, пре свега пшенице која је некако таворила на њивама – каже за „Политику” др Горан Бекавац из Института за ратарство у Новом Саду. Када је реч о кукурузу, који је тренутно у иницијалним фазама раста, киша је била више него потребна.
– Ово пролеће специфично је по томе што су јутарње температуре ниске у односу на поподневне сати. Та колебања су велика и разлика је некада и до 20 степени Целзијуса. То су велики температурни шокови за биљке, тако да је и кукуруз таворио. Делом због недостатка влаге, али и због ниских температура – истиче наш саговорник.
Према његовим речима, „киша је извукла ситуацију”, посебно на њивама где је била каснија сетва кукуруза. Падавине су биле локалне и није свуда пала једнака количина кише, али је чак и просечна вредност сасвим довољна за добру влажност земљишта у наредних 15 до 20 дана.
– Чак иако у наредне две седмице не падне киша, неће бити проблема. То је добро јер смо страховали да ћемо имати копију претходне сезоне. Била је екстремна суша, бескишни период је био забрињавајући – истиче Бекавац.
На питање колико је на њивама у Србији дошло до промене сетвених култура и да ли је сирак заиста, како објављују поједини медији, у значајнијој мери заменио кукуруз, он каже да сирак јесте толерантнији на сушу и тренутно има прилично вишу цену у односу на кукуруз, али је биолошки потенцијал ове културе лошији и нутритивно се такође не може поредити са кукурузом.
– Није злато све што сија. Јесте сирак толерантнији на сушу, али рецимо ја као ратар се не бих одлучио да у нашим условима гајим ову културу ако треба да бирам. Можда у песковитим подручјима, ободима Делиблатске пешчаре, крајњем југу или на истоку земље. Међутим, у централној Србији нема дилеме да кукуруз треба да има предност – истиче Бекавац и додаје да ако знамо да кукуруз пре свега иде у сточну храну, она треба да има добру употребну вредност, док сирак има неке антинутритивне компоненте.
Према његовом мишљењу, у борби против суше ратари би пре свега требало да размисле о промени технологије гајења и коришћењу ранијег сортимента, хибрида нешто краће вегетације.
Политика
